Novi Pazar – Beograd – Državni vrh Srbije upozorio je političkog lidera Bošnjaka Sulejmana Ugljanina, čija stranka u okviru kampanje za izbore za nacionalni savet te manjinske zajednice poziva na autonomiju Sandžaka, ali i druge koji raspiruju nacionalističke i šovinističke strasti, da ne rade u interesu svog naroda.
O bezbednosnoj situaciji u Sandžaku razgovarano je danas na sednici Biroa za koordinaciju službi bezbednosti.
Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je potom da će se “Srbija i sve njene službe bezbednosti angažovati da sačuvaju mir, ustavni poredak, bezbednost svih građana na teritoriji svih opština, pa tako i na teritoriji šest opština Sandžaka”.
“Naš posao je da sačuvamo mir i stabilnost u regionu, uprkos svim izazovima”, kazao je Stefanović.
Na zvaničnoj internet stranici Ugljaninove Stranke demokratske akcije (SDA) Sandžaka, naime, objavljeni su kriterijumi koji moraju da ispune svi Bošnjaci koji žele da se 26. oktobra, na izborima za Bošnjački nacionalni savet, pojave na listi “Za bošnjačko jedinstvo”, koju predvodi lider SDA i bivši ministar u Vladi Srbije.
Šesti kriterijum zahteva “pravo Bošnjaka na samoopredeljenje”!
Osim opštih uslova – da je upisan kao Bošnjak, ima i onih da mu je vera islam, a jezik bošnjački, kao i da poštuje grb, zastavu i himnu Sandžaka “Ja sin sam tvoj” (slična bosanskoj)!
Posebno je interesantan zahtev da su svi dužni da priznaju i poštuju rezultate referenduma za autonomiju Sandžaka koji je 1991. godine u ilegali (od kuće do kuće) organizovao tadašnji nepriznat Muslimanski nacionalni savet.
Premijer Aleksandar Vučić izjavio je juče da nije zabrinut zbog poziva Ugljanina na autonomiju Sandžaka po principu Južnog Tirola, ali je dodao da je takvo ponašanje “neodgovorno”.
“Da li je Suljo bio nekada u Južnom Tirolu, jel zna i jedno mesto u Južnom Tirolu…”, zapitao je premijer istakavši da građani Raške oblasti, odnosno Sandžaka imaju jednaka prava kao i oni u Južnom Tirolu.
Premijer je zapitao i kakav bi odgovor Ugljanina bio na to da neki neodgovorni ljude govore o izdvajanju 61 opštine i dva grada u Republici Srpskoj.
“To je malo više od tri opštine, a ja o tome ne dam da se govori jer to nije odgovorna i ozbiljna politika. Nek povedu pojedini političari iz Pazara računa o tome da li se ponašaju odgovorno, ozbiljno i da li se ponašaju u interesu svog naroda”, rekao je Vučić.
Vlada Srbije ponašaće se u interesu svog naroda i štitiće svoj integritet i suverenit ne ugražavajući bilo koga, kazao je premijer.
Iz Njujorka, gde prisustvuje zasedanju Generalne supštine UN, oglasio se i prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić porukom “da niko ne sme da se igra sa državom i sa granicama Srbije i da to koristi u lične i političke svrhe”.
Oštro reagujući na zahtev SDA o autonomiji Sandžaka, Dačić je za beogradske medije rekao da se izjavama o autonomiji kao ustavnom pravu građana, u stvari zamjenjuju teze i raspiruju tenziju na prostoru Raške oblasti ili Sandžaka.
Reagujući na pozive SDA da se na Sandžak primeni model Južnog Tirola u Italiji, gde su vlasti Tirola praktično suverene, šef srpske diplomatije naglasio je da ne treba bespotrebnim izjavama dodatno raspirivati tenzije, već treba da se radi na smirivanju stanja u jugozapadnoj Srbiji.
“Statut SDA Sandžaka traži da se zalažemo za autonomiju. Ja sam kao član prethodne vlade bio prihvaćen sa tim stavom i do danas ga nisam promenio. Nije to samo da SDA traži autonomiju, već to traže i građani koji su se na referendumu 1991. godine tako izjasnili”, rekao je Ugljanin prilikom kandidovanja sa nosioca liste na oktobarskim mizborima.
Za njega je autonomija Sandžaka nešto normalno i to će, kako tvrdi, i biti.
Sudeći po reagovanju Srba i Bošnjaka u Sandžaku, pozivanje Ugljanina na ilegalni referendum u organizaciji SDA 1991, na kome su se navodno Bošnjaci izjasnili za autonomiju Sandžaka i njegovo insistiranje na pravu na samoopredeljenje, u strahu su i jedni i drugi.
Za autonomiju Sandžaka zalaže se i muftija Muamer Zukorlić koji se poziva na ” težak položaj Bošnjaka” i Zemaljsko antifašističko veće narodnog oslobođenja Sandžaka (ZAVNOS) održano 1943. godine u Pljevljima. Naime, tada je formirana takozvana ratna autonomija Sandžaka, koja je figurirala od 29. novembra 1943. do 25. maja 1945. godine.
S druge strane, potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić upozorio je da ponovno pokretanje pitanja autonomije Sandžaka može doneti ozbiljne probleme Bošnjacima, ali i državi.
“Bilo je takvih zahteva i devedesetih i zbog gluposti sandžačkih političara mi i danas trpimo posledice. Autonomiju Sandžaka nisu mogli dobiti ni u vreme kada se zemlja raspadala, a kamoli danas kada težimo evropskim integracijama, mirnom i boljem životu. I sada ćemo biti brana svakom nacionalizmu, ekstremzmu i separatizmu”, rekao je Ljajić.
Predsednik Udruženja Ras u Novom Pazaru Dobrosav Nikodinović podseća da u Sandžaku polovinu stanovništva čine Srbi, a većina su u opstinama Priboj, Prijepolje i Nova Varoš i oni, tvrdi, nikada neće pristati da žive u Sandžak autonomiji, pa makar ona bila i u po ugledu na Tirol.
