Rusija je u stanju da deluje nekažnjeno jer Barak Obama odbija da bude svetski policajac, piše Melani Filips u britanskom “Tajmsu”.
Britanija i EU u celini nastoje da izvrše pritisak na Vladimira Putina. Brisel je za ovu nedelju najavio proširivanje ekonomskih sankcija Moskvi zbog njene uloge u obaranju malezijskog putničkog aviona.
Britanske vlasti su ponovo otvorile istragu ubistva Putinovog oponenta Aleksandra Litvinjenka koji je otrovan polonijumom 2006. Britanski premijer Dejvid Kameron traži od ostalih evropskih lidera da preduzmu odlučnu akciju prema Rusiji, a zakasnelo pokretanje pomenute istrage nagoveštava dodatno zatezanje odnosa između Londona i Moskve.
Krajnje vreme, neko će pomisliti. Obaranju malezijskog aviona prethodilo je više događaja jer je Putin smatrao da zbog zapadne mlitavosti može da deluje nekažnjeno. Još od pada Berlinskog zida, represija Rusije na domaćem planu i njeno podsticanje globalnog nasilja ignorisani su na Zapadu. Umesto toga, sirenski zov novca se pokazao neodoljivim.
Reakcije nakon Putinove aneksije Krima su bile mlake i kolebljive jer je previše onih na Zapadu koji mogu premnogo da izgube. Prema podacima od kraja marta, evropske banke su plasirale u Rusijiu 155 milijardi dolara ili tri četvrtine svih pozajmica. Istovremeno, oko šest hiljada nemačkih kompanija posluje sa Rusijom. London je preplavljen ruskim novcem. Deonice dvadeset osam ruskih kompanija, čija je tržišna vrednost 260 milijardi funti (oko 440 milijardi dolara), prodaju se na berzi u britanskoj prestonici. Još nekoliko desetina ruskih firmi poseduje depozitne sertifikate ili posebne inostrane deonice kojima se trguje u Londonu. Mada prema podacima istraživačkog centra “Open Europe”, ruske investicije u Londonu čine svega 0,5 odsto evropskih uloga u ovom gradu, složen mehanizam kojim ruski novac cirkuliše znači da je njegova vrednost u Britaniji mnogo veća.
Jedan od vodećih advokata na Britanskim devičanskim ostrvima, koje je poznato po tajnovitim, spekulativnim transakcijama, kaže da u njegovmom poslu zastupanja poslovnih partnera između 15 do 20 odsto čine ruske firme.
Multinacionalne kompanije imaju značajne interese u Rusiji. “Britiš petroleum” (BP), na primer, ima 20 odsto deonica u ruskoj državnoj naftnoj kompaniji “Rosnjeft”. Bilo kakve sankcije protiv ovog ruskog giganta itekako bi pogodile i zapadne korporacije.
S obzirom da britanska ekonomija u velikoj meri zavisi od finansijskog tržišta u Londonu, teško je poverovati da će Kameronova vlada pristati na sankcije koje će pogoditi njegovo poslovanje.
Britanska vlada je u martu zabranila prodaju vojne opreme Rusiji koja bi se mogla koristiti protiv Ukrajine. Međutim, parlamentarni odbor za kontrolu izvoza naoružanja je ustanovio da je samo 31 licenca povučena ili suspendovana.
Doduše, Kameron je veoma kritičan prema Putinu, dok su Barak Obama i Angela Merkel obazriviji. Na kraju krajeva, Nemačka uvozi iz Rusije 36 odsto gasa i 39 odsto nafte.
Međutim, Putinove drske poteze najviše je omogućio jasan Obamin stav da SAD više neće da budu svetski policajac koji brani Zapad. Ruski predsednik je iskoristio taj vakum. Hilari Klinton je 2009. je obelodanila “resetovanje” odnosa SAD sa Rusijom u smislu njihove tešnje saradnje. Groteskno je da je Obama nakon toga dozvolio Putinu da se predstavi kao jedan od branilaca Zapada tako što je posredovao u sporazumu sa Sirijom u cilju uništavanja dela njenog arsenala hemijskog oružja.
Putin prolazi nekažnjeno jer je Zapad bez jasnog cilja i vođstva. Ruski lider može da zaključi da Zapad nije spreman da se bori za odbranu sopstvenih interesa. Da je Zapad ozbiljan u nastojanju da obuzda Rusiju, sada bi izvodio zajedničke vojne vežbe sa Češkom i Poljskom.
Po ko zna koji put zapadni lideri pokazuju neznanje i aroganciju u suočavanju sa tiranima raznih boja. Kao što nisu uspeli da shvate islamski verski fanatizam, isto tako nisu razumeli da je Putin “aktuelni ruski car” koji se u svojoj politici vodi nacionalističkim impulsom.
Kada je Kameron došao na vlast i on je pretpostavljao da se Putin može transformisati u najboljeg prijatelja Zapada. Međutim, prvo pravila u suočavanju sa tiranima je da oni razumeju jednu stvar: snaga. Prijateljstvo doživljavaju kao slabost i to koriste.
Pad Berlinskog zida je omogućio Zapadu da pronađe utočište u najnečuvenijoj fantaziji: da je istorija okončana i da više nikada neće morati da ratuje. Nažalost, obaranje malezijskog aviona pokazuje da mu se rat veoma lako može vratiti.
Sandzakhaber / Izvor: Radio Slobodna Ervopa
