Stručnjaci menjaju priču o globalnom zagrevanju i pojavljuju se mišljenja da čovek nije glavni krivac za promenu meteoroloških prilika na Zemlji.
Stručnjaci se u poslednjih dve-tri godine predomišljaju u tumačenju klimatskih promena, sudeći po člancima o najnovijim istraživanjima klimatskih mena u američkom magazinu „Nju sajens”. Donedavno su eksperti bili isključivi i tvrdili da je čovek emisijom gasova s efektom staklene bašte glavni krivac što se klima menja.
Javnosti je plasirano bezbroj informacija o neizbežnoj promeni klime, a nije se čulo drugačije mišljenje. Pentagon u tajnom izveštaju iznosi dramatične procene o budućnosti planete kojoj preti globalna katastrofa, pogibije miliona ljudi u ratovima, od gladi i elementarnih nepogoda, piše „Obzerver”. Posebno indikativno jeste ponašanje Amerike, kada znamo da jedino SAD, inače jedan od najvećih zagađivača atmosfere fabričkim dimnjacima, nisu htele da potpišu Sporazum iz Kjota, kojim se većina svetskih emitera štetnih materija (170 zemalja) obavezala da će smanjiti ispuštanje gasova u atmosferu. O čemu je reč?
– O sve većem upetljavanju politike i u sferu klime – smatra Nedeljko Todorović, meteorolog i istraživač klimatskih mena iz Beograda. Dodaje da je reč o borbi za „kontrolu” u oblasti klime zbog profita.
U članku „Usporavanje klime”, u magazinu„Nju sajentist”, piše da je globalno zagrevanje usporeno.
„Moćni vetrovi na Pacifiku u velikoj su meri odgovorni za nedavno uočena usporavanja globalnog zagrevanja. Intenzivni vetrovi podstakli su toplotu da prosto nestaje u okeanima, zaključili su istraživači Univerziteta Novog Južnog Velsa u Sidneju, u Australiji, u februaru ove godine. Ali, čim vetrovi počnu da jenjavaju, toplota će se opet raširiti po atmosferi”, uvereni su oni.
– Vreme i klima ne slušaju teoretisanje. Temperatura na globalnom nivou posustaje u porastu u poslednjih šesnaest godina – kaže beogradski meteorolog Nedeljko Todorović, u komentaru aktuelnih informacija iz sveta o klimatskim promenama. Dodaje da postoje oscilacije, temperatura malo opada pa neznatno raste, kao i većina meteoroloških parametara, što je uočeno u periodu redovnih merenja. Primećeni su periodi ponavljanja, periodičnosti, oscilacija parametara, pa su tako u stručnoj literaturi odavno prisutni pojmovi NAO (Severnoatlanska oscilacija), PDO (Pacifička dekadna oscilacija) i drugi. Većina oscilacija su na približno 60 godina. Sada, kada se uočavaju praznine u trendu porasta temperature, pokušavaju to da obrazlože na mnoge načine. Kažu da je jaka zima upravo dokaz o globalnom zagrevanju, da su vetrovi nad okeanima dvostruko jači, što predstavlja nestvarnu tvrdnju. Ni sada, kada je uočeno usporavanje zagrevanja, klimatski „stručnjaci” ne odstupaju od svoje teorije i prognoza. Ali, najzanimljivije je da se sve te priče zamenjuju polako pričom o antropogenom uticaju na klimu. Ne bi bilo čudno da za neku godinu nazovieksperti daju saopštenje da je sistematskim radom na smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte uspešno zaustavljeno globalno zagrevanje. Naš sagovornik ocenjuje da je sve to, nažalost, rezultat preteranog mešanja politike u nauku.
– Analiza ponovljivosti ukazuje da se toplije leto javlja svake tri do četiri godine, zatim na svakih sedam-osam godina i tako dalje. Leto 2012. bilo je rekordno toplo, leto 2013. manje, mada iznad proseka. Ovo leto trebalo bi da bude još malo svežije u odnosu na prethodna dva, što je već očito, jer smo već usred najtoplijeg godišnjeg doba. Uz sve, ne znači da neće biti vrućih dana. Govorim samo o velikoj verovatnoći da tako bude jer priroda ne priznaje naše prognoze i procene, česta su iznenađenja. Pored toga, postoje periodi od 30 do 35 godina sa češćom pojavom vrućih leta, pa zatim period od 30 do 35 godina sa češćim hladnijim letima. Svaki meteorološki parametar ima svoje cikluse. I tako decenijama i vekovima. U srednjem veku postojalo je nekoliko malih „ledenih doba”, pre i posle toga – malo topliji periodi. Temperatura između njih ima amplitudu oko dva stepena, dakle plus-minus jedan stepen. U poslednjih 12.000 godina, od kraja poslednjeg ledenog doba, klima se suštinski nije menjala. Događaju se stalne manje oscilacije meteoroloških i klimatskih parametara, ali i pojava ekstremnih vrednosti kao sastavni deo meteoroloških fenomena – zaključio je sagovornik „Politike”.
