Novi Pazar – Zvučnijeg pojačanja Novog Pazara u poslednjem prelaznom roku od 33-godišnjeg Ersina Mehmedovića nije bilo. Izuzmemo li tridesetak minuta prijateljskog meča sa Slogom iz Kraljeva, igranog pred sam start nastavka prvenstva, novopazarska publika nije imala priliku da se bolje upozna sa mogućnostima ovog 1,93 cm visokog defanzivca.
- Nisi zadovoljan svojim debijem za Novi Pazar u Superligi?
– Ne, nije bilo uspešno. Nema potrebe tražiti krivca na nekoj drugoj strani. Igrao sam ispod sopstvenih očekivanja.
- Da li je nešto slabija igra na debiju za Novi Pazar u Superligi rezultat treme, obzirom da si se pred publikom u rodnom gradu pojavio posle 14 godina odsustvovanja iz našeg fudbala?
– Nema govora o tremi. Poslednji put sa njom sam se susreo igrajući u omladinskom timu Novog Pazara. Uostalom, trener Njeguš je tako uigravao tim za Jagodinu da sam nekoliko dana uoči utakmice znao da ću biti među jedanaest startnih.
- Nije te ranije bilo u kombinaciji za najbolji sastav zbog nespretnosti koja je posledica povrede koju si dugo vukao?
– Pravilo je da se ekipa koja dobro igra ne menja, što mislim da je potpuno ispravno. Posebno se to odnosi na defanzivnu liniju. Fudbal je ozbiljan posao, kao profesionalac odigrao sam mnogo velikih utakmica i zato znam šta govorim. Još uvek vučem posledice besmislene povrede s kojom sam stigao u Novi Pazar. Da po mene sve bude još teže to mi je prva ozbiljnija povreda u karijeri i krajnje bizarna. Zadesila me je infekcija kože zadnje lože, a za sve je kriva preforsirana masaža.
- U Novi Pazar si stigao posle dogovora sa predsednikom Nedžadom Dragolovčaninom.
– Imao sam veliku želju da pomognem matičnom klubu u Superligi. Moja i želja predsednika Dragolovčanina su se podudarile i brzo smo dogovorili šestomesečnu saradnju.
- Kako ti izgleda tim Novog Pazara posmatran sa klupe za rezervne fudbalere, a kako kad si u igri?
– Lakše mi je da govorim o onome što sam video posmatrajući događaje na terenu sa strane. Ovo je dobar tim i da nije bilo u pojedinim utakmicama pada koncentracije imali bi i koji bod više. Činjenica je da smo se na gostovanjima susretali sa problemima. Nedostajala nam je smirenost u igri, tako da smo u mnogim situacijama bespotrebno žurili. Kod nas je uvek prisutna želja za pobedom i zato su nam se dešavale neke ishitrene reakcije koje su nam oduzele bodove. Slušam učestale priče kako smo na nekim utakmicama namerno poraženi. Prvi put sam kao igrač u poziciji da konstantno dolazim u kontakt sa takvim teorijama. Moramo da shvatimo da je fudbal igra u kojoj se dobija i gubi i između ostalog zato je i najpopularniji sport. Nigde nije iznenađenje, posebno kod nas to ne bi trebalo da bude, da se pobeđuju najjači i da se gube utakmice od na papiru slabijih rivala.
- Sutra vas u Kruševcu čeka Napredak ( 18.30 h TV Arena ), ekipa koja igra napadački i po mnogima najlepši fudbal u ligi.
– Oduševili su me kako su se suprotstavili Zvezdi u Beogradu. Do primljenog gola bili su sjajni. Jesu nezgodan protivnik sa mnogo dobrih pojedinaca, ali imamo i mi kvalitet.
- Novi Pazar bi po nekim procenama mogao direktno da odluči ko će biti novi prvak Srbije. U četvrtak na Gradski stadion dolazi Crvena zvezda.
– Realno, Zvezda je favorit, ali zar to nije bio i Partizan pa je osvojio samo bod? Utakmice sa Partizanom i Vojvodinom pokazale su da nam najbolji „leže“. Umemo da igramo sa njima i imamo igru za njih. Dodatnu draž tom meču daje imperativ pobede s kojim crveno-beli dolaze u Novi Pazar, a ni mi se još uvek nismo odrekli borbe za plasman u kvalifikacije za ulazak u Ligu Evrope. Ne postoji igrač koji ne voli da igra utakmice koje o nečemu odlučuju.
Počeci i Belgija
Svojih početaka u dresu prvog tima Novog Pazara Mehmedović se ovako priseća: ,,Čini mi se da je to bilo 2000. godine kada smo u drugoligaškom meču u Novom Pazaru pobedili Borac iz Čačka 2:0. Bio je to više nego uspešan debi, čak sam i postigao gol glavom. Ne sećam se baš najbolje, moguće je da sam pre toga odigrao i kup meč u Lučanima“, kaže Mehmedović.
Mehmedović je igrao i u Belgiji, najpre za drugoligaški tim Merhelen, a zatim za elitni Gent. ,,Imao sam 19,5 godina kada su nas navijači opsedali tražeći autograme. Bilo je to nešto sasvim novo za mene. U inostranstvu mnogo znači kad su vam klupski drugovi igrači koji dolaze sa ovih prostora. U privikavanju na Belgiju mnogo mi je pomogao bivši fudbaler Borca iz Čačka Tomas Vasov, takođe bilo je zadovoljstvo igrati u Gentu zajedno sa Nenadom Vanićem i Darkom Anićem. Zanimljivo je da sam u taj dobro poznati belgijski klub došao neposredno pošto ga je napustio Ivica Dragutinović“, sa nostalgijom priča Mehmedović.
Rumunsko iskustvo
Najlepši i najuspešniji period fudbalske karijere Ersin Mehmedović proveo je u Rumuniji. „Prvi moj klub bio je Poli Timišoara. Za Temišvar me vežu vrlo lepe uspomene i nije čudno što ću po završetku fudbalske karijere tamo najverovatnije nastaviti da živim. Igrao sam još i u Nacionalu, Dinamu iz Bukurešta i Unirei sa kojom sam osvojio titulu prvaka Rumunije i nastupao u Ligu šampiona. Vrlo je zanimljivo da sam sa različitim klubovima igrao četiri finala rumunskog kupa i sva četiri izgubio“, uz blagi osmeh govori Mehmedović.
Sa Unireom iz Urzićenija, malog mesta udaljenog 50 km od Bukurešta, Mehmedović dostiže vrhunac u svojoj fudbalskoj karijeri. Za ovaj klub odigrao je i tri meča u grupnoj fazi Lige šampiona ( pobeda nad Seviljom u Bukureštu 1:0, poraz u Sevilji 2:0 i izgubljen meč u Štutgartu 3:1 ). Ersin Mehmedović je tim utakmicama ušao u istoriju novopazarskog fudbala kao igrač koji je odigrao najviše utakmica u grupnom delu najprestižnijeg fudbalskog takmičenja. Sead Halilagić, koga je Mehmedović obožavao na počecima svoje fudbalske karijere, ima jedan nastup za Bešiktaš protiv Milana.
– Bili su to najlepši dani. Utakmice Lige šampiona igrali smo na stadionu Steaue u Bukureštu i bili tvrd orah za velikane evropskog fudbala. Imali smo sjajan tim koji je izvanredno vodio trener Dan Petresku, bivši fudbaler Čelsija. Nikada u životu nisam bio motivisaniji i spremniji nego pod njegovim vođstvom. To je najbolji trener s kojim sam kao igrač ikada sarađivao. Unirea je postala prepoznatljiva po predsedniku Bukšaruu, međutim najveće zasluge za stvaranje tima idu neprevaziđenom menadžeru Mihaelu Stojki. I danas sam veliki prijatelj sa mnogim fudbalerima iz Uniree, posebno sa Brunom Fernandezom i Nikuom Epaminondom, kaže Mehmedović, koji je pre dolaska u Novi Pazar godinu i po dana proveo u Kazahstanu nastupajući za Taraz.