Milan i njegove navijače još uvek trese neviđena euforija nakon što su u prvoj utakmici osmine finala Lige šampiona porazili Barcelonu sa 2-0 na svom San Siru.
Rossoneri su taktički savršeno nadmudrili “tika taku”, a gosti iz Španije nisu imali drugi plan i to ih je odvelo ravno u bolni poraz. Sve je to bilo sjajno izvedeno, ali ono što me fascinira je upravo ta euforija koja još uvek trese navijače Milana. Jednostavno, i danas traje.
I ja, kao veliki navijač Milana, sam presrećan zbog uspeha najdražeg kluba, ali sam svestan da posao još nije gotov, te da je velika glupost podceniti prejaku Barcelonu.
Stariji navijači Milana će se setiti šta znači izraz “sve je gotovo”.
Upravo taj izraz su koristili mnogi navijači Milana davne 2004. godine kada je Milan u četvrtfinalu Lige šampiona u prvoj utakmici kod kuće pregazio Deportivo 4-1. Tada je zablistao Kaka s dva pogotka. Otputovali su u La Corunu na revanš s uverenjem da je sve rešeno, ali gadno su se prevarili. Deportivo im je očitao pravu fudbalsku lekciju te ih razbio 4-0 i tako izbacio iz daljeg takmičenja.
Još puno gori scenarijo za Milan dogodio se u Istanbulu 2005. godine u finalu Lige šampiona.
Nakon prvih 45 minuta semafor je pokazivao: Milan – Liverpool 3:0. Mnogi će reći da je to bilo najbolje odigrano poluvreme nekog kluba u istoriji Lige šampiona. Milan je igrao predivno i totalno uništio Liverpool. Prvo je pogodio legendarni kapetan Maldini, a dva gola je postigao sjajni Argentinac Crespo. Navijači Liverpoola bili su uplakani, a nekoliko ih je čak i otišlo sa stadiona, jer nisu hteli do kraja gledati sramotu svoga kluba.
Onda dolazi istorijski preokret. Liverpool je u samo šest minuta uspeo postići 3 pogotka i tako se vratiti u utakmicu. Stadion je eruptirao zbog navijača Liverpoola koji nisu mogli verovati šta se događa.
Milan je nastavio s pritiskom do kraja utakmice, no rezultat se nije menjao, pa se otišlo na izvođenje jedanaesteraca. Igrači Liverpoola bili su mirniji i tako došli do svog petog trofeja u Ligi šampiona.
Italijani su definitivno doživjeli pravu noćnu moru, a utakmica ulazi u anale kao najveće finale Lige šampiona ikad, a možda i najbolja fudbalska utakmica u istoriji tog sporta.
Gotovo slična stvar se dogodila i prošle sezone. Milan je dobio za protivnika vrlo dobar Arsenal, klub koji godinama igra lep, napadački fudbal. Pre utakmice većina je više šansi davala klubu iz Londona, a posle prve utakmice su se pokajali. Naime, Milan je na San Siru razmontirao Arsenal 4-0, pa se opet nakon utakmice stvara neviđena euforija kako je sve gotovo.
I bilo je sve gotovo, ali revanš je bio pravi horor za gledanje. Arsenal je postigao tri gola u prvih 45 minuta. Navijači su ponosno dizali svoje transparente “We Believe”. Bili su bolji, dok je Milan izgledao izgubljeno na terenu. U drugom poluvremenu je krenula prava opsada Milanovog gola, no Arsenal ipak nije uspeo, pa je Milan otišao u četvrtfinale. Ali jedva…
Spominjem sve ove utakmice jer su dosta slične s ovogodišnjim dvobojem između Milana i Barcelone. Milan ima vrlo dobar rezultat iz prve utakmice, ali ne sme niti jednu sekundu pomisliti da je sve gotova stvar jer im se to vrlo lako može obiti od glavu.
Na gotovo svakoj stranici na internetu, između ostalih i na društvenoj mreži Facebook, su nakon završetka prve utakmice svi počeli pisati da je Milan u četvrtfinalu.
Ekipa ljudi koja komentariše to, već razmišlja o sledećem protivniku, što je stvarno detinjasto i nezrelo. Možda sam naišao na nekoliko pametnih komentara od starijih navijača koji su pozvali na oprez, ali su bivali istog trena ismejavani od mlađe populacije. A baš ta mlađa populacija ne razume da se igra još 90 minuta i da je sve otvoreno.
Barcelona sigurno prolazi kroz manju krizu. Sve se više piše da je neverovatna Barcelona otišla u prošlost, što je takođe još jedna glupost. Ako i ispadnu iz Lige šampiona, okitit će se naslovom prvaka Španije, čime se smatra da je sezona bila uspešna. Ipak, mnogi će reći da je sramota da tako snažna ekipa, krcata zvezdama najviše klase, ispadne u tako ranoj fazi evropskog takmičenja.
Najviše me čudilo što Barca nije imala plan B. Svaka velika ekipa bi to morala imati. I protiv Milana i protiv Real Madrida imali su istu taktiku. Puno dodavanja bez ikakvog učinka. Sigurno je lepo imati u statistici na stotine dodavanja, nego, statistika ne pobeđuje. Zato bi morali osmisliti plan B jer bi tako sigurno iznenadili bilo koga.
Zapanjen sam bio videvši mnogo puta tokom utakmice kad bi se igrač Barcelone našao u predivnoj prilici za udarac, on ne bi išao na udarac, već bi samo nastavio dodavati prvom do sebe i tako u krug, kao da žele ući u gol s loptom.
Istina da je taktika pročitana. To su pre dokazali Inter i Chelsea, danas Milan i Real Madrid. Obrana Barcelone je puna rupa, a to se najbolje vidi kad krene protivnički kontranapad. Posebno kada su to brzi igrači poput Nianga i El Shaarawya, koji su upravo to demonstrirali u prvoj utakmici, a o Cristianu Ronaldu je već sve poznato, na njega ne treba trošiti reči.
Kladionice su strašno podcenjivale Milan u poslednjih nekoliko susreta protiv Barcelone. Koeficijenti na pobedu Barcelone su bili bezobrazno niski, a pravi znalci su to znali iskoristiti. Milan je u poslednjih godinu dana igrao pet puta protiv Barcelone. Jednom je pobedio, dva puta remizirao i isto toliko puta izgubio. Ne očekuje se ništa novo ni za njihov idući susret.
Barcelona će odmah jurnuti na Milanov gol i što pre pokušati postići taj pogodak, a od Milana se očekuje totalni bunker, te će biti zanimljivo hoće li moći postići pogodak u gostima koji vrijedi dvostruko!
Isto tako smatram da će prolazak Milana biti prava senzacija, jer ono što je klub prolazio kroz leto je bilo zastrašujuće. Prodati dva glavna igrača (T. Silva i Z. Ibrahimović) i od toga dovesti nekoliko totalnih anonimusa te se tako upustiti u ludi projekt. Jedino provereno pojačanje bio je Montolivo iz Fiorentine.
Ostali igrači su bili prave nepoznanice koje bi tek prepoznao strastveni navijač Serie A. Očekivao se jedan od najgorih plasmana kluba u istoriji, nakon osam kola su bili na mizernom 18. mestu. Navijači su tražili povratak novca od karata. Bilo je i pretnji Berlusconiju. No, stari lisac kao da je znao da će se stvari popraviti.
Milan je napravio neverovatan pomak i polako su se počeli dizati prema gornjem delu tabele. Ređao se niz odličnih rezultata i danas je Milan na fantastičnom trećem mestu. Kažem, fantastičnom zbog svih oluja kroz kojih je letos prošao klub.
A sada, nalaze se pred najvećim ispitom sezone, koji će samo rešiti ako budu prizemljeni. Slaviti prolazak u četvrtfinale LŠ na stadionu Barcelone bila bi prava bajka.
Ostaje da se vidi mogu li to napraviti vojnici sjajnog Allegria koji je bio pod silnom paljbom na početku sezone. Po meni neshvatljivoj paljbi, jer nije lako raditi kad ti uprava proda glavne igrače. To se zove zabijanje noža u leđa.
Nadajmo se da ćemo u utorak imati još jedno predivno fudbalsko veče, te da nećemo posle utakmice pričati o sudijskim greškama, već samo o sjajnim potezima igrača i prekrasnim golovima.
Pogledajte sjajan trailer za utakmicu :