BITKA ZVANA EL FIDŽAR
To je bio rat plemena Kurejš i Kinane protiv Kajs Ajlana. U to vrijeme Resulullah, a.s., imao je petnaest godina. Vođa Kurejšija i Kinana zajedno, bio je Harb bin Umejje. Uživao je veliki ugled i čast. Početak bitke pripadao je Kajsu, a sredinom dana bitka je tekla u korist Kinana. Ova bitka nazvana je Fidžar zbog prekida zabrane ratovanja u svetim mjesecima. Ovoj bitki prisustvovao je Resulullah, a.s. On je svojim amidžama dodavao strijele za gađanje.
UGOVOR O DOSTOJANSTVU
Na osnovama prethodne bitke, dogodi se prisega u svetom mjesecu zulkaide, čiji su inicijatori bili Kurejšije, i to porodice: Benu – Hašim, Benu – Muttalib, Esed bin Abdul -Uzaj, Zehra bin Kulab, Tejm bin Merre. Svi se oni okupe u kući Abdullaha bin Džedan et – Temija, jer je bio najstariji među njima i veoma poštovan i ugledan. Sklopiše dogovor da u Meki ne smije biti niko potčinjen i izložen nasilju, bilo da je Mekanac ili gost, a da oni ne budu na njegovoj strani, a protiv zulumćara, sve dok to ne prestane. Ovom dogovoru je prisustvovao Resulullah, a.s., a kad ga je Allah, dž.š., obdario objavom izjavio je:
Prisustvovao sam u kući Abdullah ibn Džedana ugovoru koji mi je draži od blaga, i kad bih u islamu bio pozvan na tako nešto, odazvao bih se.
Taj ugovor u osnovi bio je suprotan predislamskom fanatizmu kojega je poticala asabijja. Asabijja je duh roda i podrazumijeva bezuvjetnu privrženost rodu i plemenu.
Neki čovjek, od plemena Zubejd, dođe u Meku da prodaje robu. Tu robu kupi od njega El – As bin Vail el – Sehmi, ali mu ne isplati kako treba. Molio je da to učini kako treba i pozivao Abdud – Dara, Mahzuma, Džumha, Selma i Adija, predstavnike familija, ali ne obratiše pažnju na njega, pa se on pope na brdo Ebu – Kubejš i poče jakim glasom recitirati pjesmu o tome kako mu je nanesen zulum. Kad je ovo čuo uputio se njemu Ez – Zubejr bin Abdul – Muttalib pa ga upita: Preko ovoga ne može se preći? Zatim su se sakupili gore spomenuti ljudi i sklopili ugovor a zatim se uputili El – Asu bin Vailu i vratili pravo Ez -Zubejdiju.
MUKOTRPAN ŽIVOT
Resulullah, a.s., nije imao u mladosti određeni posao ili zanimanje. Tradicija bilježi da je bio pastir i da je čuvao ovce u plemenu Benu – Sad , kao i stanovnicima Meke.
U dvadeset i petoj godini života, otisne se u Šam kao trgovac robom, čuvene trgovkinje iz Meke, Hatidže, r.a. Ibn – Ishak bilježi:
Hatidža, kći Huvejlidova bila je trgovkinja velikog ugleda i časti. Ona je unajmljivala trgovce koji su radili s njenom robom i revnosno im isplaćivala zaradu. Kurejšije su inače, bili poznati trgovci.
Kad je Hatidža čula za Resulullaha, a.s., a posebno da je iskren, povjerljiv i čestitog ponašanja, posla po njega da dođe. Kad je Resulullah, a.s., došao, ona mu ponudi da vodi brigu o njenoj trgovini u Šamu i da će biti nagrađen bolje nego su bili njegovi prethodnici. Također bi uz njega slala svoga slugu Mejsera. Resulullah, a.s., prihvati ovu ponudu i odmah krene sa Mejserom i karavanom u Šam.
ŽENIDBA HATIDŽOM
Kad se Resulullah, a.s., vratio u Meku, Hatidža je bila nemalo iznenađena velikim trgovačkim uspjehom. Mejsera joj je ispričao o čestitosti i povjerljivosti Resulullaha, a.s., te da je to jedan razloga velike zarade. Ona je bila sretna, a i zbunjena. Bila je udovica i do tada su je prosili mnogi ugledni bogataši, gospoda Meke, ali ih je ona odbijala, jer se željela posvetiti samo trgovini. Međutim, ono što je osjetila prema Resulullahu, a.s., nije mogla sakriti od svoje prijateljice Nefise, kćeri Menijjeta. Nefisa nije šutjela o tom saznanju, pa ode Resulullahu, a.s., i reče mu otvoreno neka oženi Hatidžu. On pristade na to i porazgovara sa svojim amidžama, a oni odoše Hatidžinom amidži i zaprosiše Hatidžu. Odmah iza toga, obavilo se i vjenčanje. Činu vjenčanja prisustvovali su Benu – Hašimije i poglavari Mudara. To se sve desilo samo dva mjeseca nakon njegovog povratka iz Šama, a ispravnija verzija je nakon dvadeset dana. Hatidža je tada imala četrdeset godina. U to doba bila je najodabranija žena Meke, po porijeklu, bogatsvu i oštroumnosti. Ona je i prva žena kojom se oženio Resulullah, a.s., i za njena života nije imao drugu ženu.
Hatidža, r.a., izrodila je svu djecu Resulullaha, a.s., osim Ibrahima. Prvo mu je rodila Kasima i po njemu su zvali Resulullaha, a.s., Ebu – Kasim. Zatim je rodila Zejnebu i Rukaju, pa Ummu Kulsum i Fatimu, pa opet sina Abdullaha. Abdullaha su zvali Dobri i Čisti. Sinovi su pomrli u djetinjstvu, a sve kćeri dočekale su islam i Objavu, te postale muslimanke, muhadžirke. Muhadžirke znači da su sve učinile seobu iz Meke u Medinu, tj. Hidžru. Međutim, i sve kćeri su pomrle za života oca im Resulullaha, a.s., osim Fatime, r.a., koja umrije poslije oca za šest mjeseci.
NASTAVIĆE SE…
ZAPEČAĆENI DŽENNETSKI NAPITAK – 3. DEO