Kreće “češljanje” kineskih radnji
Vlasnici kineskih radnji ubuduće će morati kupcima da izdaju fiskalne račune, piše “Blic”.
Kako saznaje ovaj list, Poreska uprava kreće u detaljnu kontrolu preduzetnika Kineza zbog čestih žalbi građana da prilikom kupovine ne dobijaju račun.
Kinezi koji rade u Srbiji poručuju da će njihova roba morati da poskupi, a mnogi polako odustaju od posla u našoj zemlji.
“Naložena je posebna kontrola isključivo kineskih radnji koja će početi krajem ove nedelje, a trajaće oko 20 dana. To smo naknadno uveli jer nam stižu pritužbe da kineski trgovci ne izdaju fiskalne račune iz gotovo svih mesta u Srbiji”, kažu za “Blic“ u Poreskoj upravi.
Ako kontrola istraje, biće haos jer iovako nema posla kao nekad, kaže jedan od zaposlenih u kineskom tržnom centru na Novom Beogradu.
“Nemaju ljudi para, a još ako krene inspekcija da dolazi svaki čas, cene će morati da skaču. Mnogi će i zatvoriti radnje. Njima se isplatilo samo zato što su delom mogli da trguju i ‘ispod žita'”, kaže on.
“Blic“ je pokušao da pita kineske gazde šta će biti posledica jače kontrole, ali su se oni uporno pravili da ne razumeju jezik.
Jedan od njih uporno je tvrdio da mu to nije nikakav problem jer uredno izdaje račun za svaki komad prodate garderobe.
Međutim, na pitanje zašto onda gospođi koja je kupila kesu džempera za svoj butik račun nije izdat, odjednom je odustao od razgovora i zamolio da izađemo iz radnje jer smetamo kupcima.
“Ni za pojedinačan komad garderobe ne izdaju račun svima, a tek kad prodaju na veliko, o tome nema ni govora. Mnogi od njih su registrovani kao ‘samostalna trgovinska radnja’ i nemaju ni pravo da prodaju na veliko. Međutim, oni žive od toga što prodaju robu na kutije. Džemper na komad košta 1.000 dinara, na kesu 600, a ko kupi celu kutiju – 300 ili 400 dinara. Obrt na kutiju je veliki, a dolaze im mahom stalni kupci koji imaju butike”, kaže sagovornik “Blica”.
Da trgovina “na crno” kod Kineza cveta, upozorava i Unija poslodavaca Srbije. Prema njihovim podacima u Srbiji posluje 10.000 kineskih radnji, u kojima je, međutim, prijavljeno manje od 300 radnika.
Oni registrovani, koji tvrde da rade legalno jer ih je “država već naterala da uredno plaćaju PDV i realne carine na stvarne količine uvezene robe“, kažu da sada počinju da razmišljaju da zatvore radnje i obustave biznis.