Predsedništvo Stranke pravde i pomirenja nedavno je donelo odluku o svojoj ideološkoj orijentaciji. U saopštenju sa sednice Predsedništva se navodi sledeće:
“Najznačajnija odluka odnosi se na ideološku orijentaciju stranke, koju je usvojio Politički savjet SPP-a. Stranka se ideološki profiliše kao multietnička, multikonfesionalna, liberalno-konzervativna, proevropsku stranka desnog centra. Njen naglasak na podizanju prava manje brojnih naroda i pomirenju među narodima zapadnog Balkana temelji se na načelima pravde.”
Stranka pravde i pomirenja, odnosno Predsedništvo ove stranke i njen lider Usame Zukorlić očigledno ne razumeju šta su političke ideologije i kako one funkcionišu. Pre svega, multietničko i multikonfesionalno je u suprotnosti sa ideologijama desnog centra. Stranke desnog spektra ili desnog centra su stranke koje promovišu tradicionalne vrednosti JEDNOG NARODA, JEDNE ETNIČKE GRUPE ILI JEDNE KONFESIJE. Desni centar je nespojiv sa multikonfesionalnim i multietničkim jer se te ideje vežu za stranke levog spektra. Na levoj strani političkog spektra stranke sebe nazivaju progresivnim, multikulturalnim, dok je na desnoj strani promocija tradicionalnih vrednosti jedne kulture. Dakle, u političkom smislu te ideje su suprostavljene. Levo naspram desnog, progresivno naspram tradicionalnog i multietničko naspram monoetničkog.
Dalje, navodi se da je ideologija ove stranke liberalno-konzervativna. Iako liberalni konzervativizam postoji u smislu da je to ideologija gde konzervativizam usvaja ideje liberalizma, nije moguće “nakačiti” ovu ideologiju na “multietnički desni centar”, šta god ovaj nonsens podrazumevao.
Dodaje se da je ovo proevropska stranka, ali se ne objašnjava u kom kontekstu. Da li je to stranka koja podržava pristupanje Srbije Evropskoj uniji, ili je samo stranka koja je načelno proevropska?
Na kraju, zaključuje se da “naglasak na podizanju prava manje brojnih naroda i pomirenju među narodima zapadnog Balkana temelji se na načelima pravde”. Ukoliko se stranka bori za prava manje brojnih naroda odnosno nacionalnih manjina onda je to manjinska stranka. Svaka manjinska stranka je prevashodno desna stranka jer jednostavno zastupa interese JEDNOG NARODA, te time nikako ne može biti multietnička i multikonfesionalna.
Dalje, pomirenje među narodima Zapadnog Balkana je obično ideja koja se više vezuje za leve ili liberalne stranke, i retko koja desna odnosno konzervativna stranka zastupa ovakve ideje. Ovaj politički biser se takođe i „temelji na načelima pravde“. Autori ovog nakaradnog pamfleta moraju znati da je pravda načelo i da ne postoje načela pravde. Ukoliko ih ima, bilo bi dobro da autori ove “ideološke orijentacije” podele ta načela sa zainteresovanom javnošću.
Iz ovog kratkog pasusa, vrlo lako se može zaključiti da Stranka pravde i pomirenja nema nikakvu ideologiju te čak da rukovodstvo ove stranke očigledno nema pojma šta su političke ideologije i kako one funkcionišu. Očigledno je da u nedostatku kvalitetnih ideja ali i kadrova, ova Stranka pribegava nekim bizarnim potezima. Ovakav politički pamflet može sastaviti neko ko se nikada u životu nije susretao sa političkom literaturom, jer ko god je pročitao šta znače reči nabacane u ovom saopštenju, nikada ne bi objavio ovu glupost.
Političke ideologije postoje da bi se političke partije profilisale i orijentisale u odnosu na biračko telo. Ideologije postoje da bi se izrazili stavovi i kako bi se vrednosti i stavovi koji postoje u društvu adekvatno formulisali i pretočili u političke vrednosti kojima se može oblikovati društvo ukoliko određena politička partija osvoji vlast. Jasno je da Stranka pravde i pomirenja nema nikakvu ideologiju sem ličnih interesa rukovodstva odnosno predsednika ove stranke koji bi očigledno da usvoji SVE POLITIČKE IDEOLOGIJE u nadi da će uzeti što više glasova.
Političke ideologije odnosno političke partije ne funkcionišu kako zamišlja Predsedništvo SPP-a, to nisu porodične firme niti lično vlasništvo, već ozbiljne organizacije usmerene na kanalisanje političkih interesa. Ukoliko jedna politička organizacija postane vlasništvo jedne porodice onda i dobijamo ovakve „ideološke orijentacije“ – nepismene, kontradiktorne i sramotne.