Zlato je tema broj jedan poslednjih dana u Srbiji. Odjekuje vest da je u siromašnoj opštini na jugoistoku Srbije pronađeno veliko nalazište zlata. Predsednik Aleksandar Vučić još je pre zvanične potvrde sredinom decembra izjavio da će “jedna siromašna opština procvetati”. On je kazao da je u njoj pronađeno više zlata nego u rudniku Čukaru Peki. Preliminarni rezultati tehnoloških istraživanja pokazali su da je na novootkrivenom ležištu Čoka Rakita moguće proizvesti čist koncentrat zlata, sa ukupnim iskorišćenjem većim od 93 odsto. Zato nimalo ne čudi što na sve strane nadležni ističu će za opštinu Žagubica, ali i za čitav region istočne Srbije, ovo otkriće biti od velikog ekonomskog značaja.
Ipak, vest koja je stigla par dana kasnije u kojoj se navodi da je, pored lokaliteta Čoka Rakita kod Žagubice, pronađeno još jedno mesto sa još više zlata nego na tom lokalitetu, dodatno je podgrejala strasti. Povećala je inestrpljenje javnosti o tome gde se pomenuti lokalitet nalazi.
Šta je sa Rogoznom? Da li je ona lokalitet o kome se danima govori? Ovo su pitanja na koja mnogi čekaju odgovore.
Zlatna žila na jugozapadu Srbije čeka dodatno istraživanje, piše Bizportal.
Kanadska istraživačka firma je 2021. godine, najpre je došla do nalaza koji ukazuju na veliku količinu zlata na jugu Srbiju. Nedugo nakon toga potvrdili su tačnost informacije.
Na samo jednoj lokaciji, na granici sa Bugarskom i Severnom Makedonijom, i na prostoru više od 100 kvadratnih kilometra, pronađeno je oko sedam miliona tona rude. Ona je sa oko 680.000 unci, odnosno 19,3 tone zlata. Vrednost je nešto više od milijardu dolara. Tada je, 2020. godine, ustavnovljeno da sadržaj zlata na tom mestu, broji oko tri grama po toni.
Priča o zlatu iz okoline Novog Pazara stara dve decenije
Interesantnija priča stiže iz okoline Novog Pazara. Tu su pre više dve decenije stručnjaci “Geozavoda” u saradnji sa nekoliko stranih kompanija, na planini Rogozna otkrili velike rezerve rude srebra, bakra, ali i zlata. Tada je procenjeno da se na lokalitetu Medenovac i Karavansalija nalazi oko 40 tona plemetnitih materijala. Svaka tona bogata je za po šest grama čistog zlata.
Prema rečima stručnjaka tada, obrnoci Golije, takođe, leže na plemenitim rudama. Međutim, neophodna su dodatno istraživanje kako bi došlo do konkretnijih informacija.
Po tadašnjim nezvaničnim informacijama po obodima planine Rogozna, srebra, zlata i bakra ima za „pola Evrope“. Radovi su zaustavljeni, sve do prošle godine kada su data prava za nastavak istraživanja.
– Zlato se na planini Rogozna se vadilo i topilo još u srednjem veku, a možda i ranije. Ovde još stoje te improvizovane bušotine – govorio je 2008. godine Kamenko Ilić iz Rajetića za medije.
– Celu planinu potom su ”prekopavali” stručnjaci iz Bugarske. Angažovala ih je jedna velika evropska multinacionalna kompanija. Oni su uzorke odmah slali na analize u Nemačku i Švedsku. Kako su nam rekli, oduševljeni su količinom bogatstva koje se krije u utrobi Rogozne. Nadali smo se početku eksploatacije, mislili smo da će oživeti ceo kraj, a od ”kopača” ni traga ni glasa – rekao je još 2010. godine Tihomir Balović, žitelj Rajetića na Rogozni za “Večernje novosti”.
On je tvrdio da su za ovdašnje plemenite metale zainteresovani velike kompanije u Evropi i Americi, ali da naša država ne haje mnogo ni za to veliko bogatstvo, ni za Rogoznu.
Preci pametniji
Zlato se na Rogozni kopalo i topilo još u srednjem veku. Na planini i danas postoje ostaci improvizovanih rudnika. Mnoga sela, ne slučajno, nose nazive poput Zlatoroga, Zlatišta, Zlatnog laza, Zlatara, Zlatnog kamena…
Najviše zbog zapostavljenosti meštana, a posebno zbog bespuća, s Rogozne se odselilo čak 70 odsto stanovništva. Prelepa planina doživela je ekonomski genocid. Ostali su još samo starci i tek pokoji mlađi čovek, koji se još nada izgradnji puta, početku eksploatacije rudnog bogatstva i oživljavanju zaboravljene planine.
– Hiljade naših s Rogozne životari u Kraljevu, Kragujevcu, Smederevu, Beogradu… Nisu se svi snašli, mnogi bi se vratili, ali ne u bespuće iz kojeg su otišli. Ovde se za pet decenija gotovo ništa nije promenilo – kažu na Rogozni.
Četiri dozvole za istraživanja u okolini Novog Pazara
Pre godinu dana objavljena je informacija da je Ministarstvo rudarstva i energetike izdalo četiri dozvole za rudarska istraživanja na teritoriji Novog Pazara, kao i jednu na prostoru koji ovaj grad deli sa Opštinom Raška, prenosi RTV Novi Pazar.
Tri dozvole izdate su kompaniji “Zlatna reka” iz Beograda, od kojih su dve samo za istraživanje zlata na lokacijama Zlatni kamen i Šanac, na obroncima Rogozne.
Dozvola za istraživanje na Zlatnom kamenu izdata je u oktobru 2018. i traje do novembra 2023. godine, a njome je obuhvaćeno 3.229 hektara.
Istraživanja u Šancu odobrena su u leto 2020. i traju tri godine, a to istražno polje površine je 2.344 hektara.
Kompanija “Zlatna reka” dobila je dozvolu i da vrši istraživanja u selu Leča gde se osim zlata, tražiti i bakar. Ministarstvo im je to odobrilo 2017. godine, a dozvola im traje do 2023. godine.
Rudarsko istraživanje vršiće se i na lokalitetu Kaludra, na obroncima Golije, gde je kompaniji “Tera Balkanika” dozvoljeno da traži zlato, bakar, cink, antimon i olovo. Istraživanja su odobrena do novembra 2024. godine.
Ministarstvo rudarstva i energetike dalo je dozvolu i za rudarska istraživanja u Kaznoviću, na teritoriji koju dele Novi Pazar i Raška, gde će firma “Global mineral resources” iz Beograda tražiti srebro, bakar, cink i olovo.
Pored tih dozvola, novopazarskoj firmi “Bratislava 2019” odobreno je da na lokaciji Kukavička reka istražuje zalihe krečnjaka.
Srbija leži na 600 tona zlata
Kineska kompanija Ziđin je 2021. godine otvorila rudnik bakra i zlata Čukaru Peki u okolini Bora. Sudeći po zvaničnim saznanjima, to ležište bogato je za više od 46 tona ruda. Svaka tona sadrži 1,7 grama po toni, što dovodi do kranje računice da tu leži oko 78.370 kilograma zlata. Oktriveno blago na ovom lokalitetu vredi minimum 4,41 milijardu evra. Pretpostavlja da samo u još neistraženoj zoni rudnika Čukaru Peki kod Bora ima još oko 345 tona zlata, a na prostoru Potaj Čuka – Tisnica i do 50 tona.
Pema poslednjim ispitivanjima i usled otkrivanja novih nalazišta, stručnjaci smatraju da Srbija leži na skoro 600 tona zlata. U poređenju sa prethodnom decenijom, bogatiji smo za duplo više zlata, dok je vrednost deviznih rezervi u ovom plemenitom metalu više nego utrostručena u odnosu na taj period.
Zbog bogate srpske istorije, kada je plemeniti metal u pitanju, postoje brojna uverenja da na raznim lokacijama naše zemlje postoje razne vrste „zlatnih žila“. Bilo da su u pitanju zakopana blaga brojnih vladara, ili pak bogatih Jevreja koji su prolazili teritorijom Srbije. Pričaju se priče o izgubljenim i zakopanim vrednostima, ali postoje i zvanični podaci koji svedoče koliko je Srbija bogata vrednom plemenitom rudom.
Trenutno je više od 200 lokacija na kojima se istražuju mineralne sirovine. Prema mišljenju struke postojeća ležišta imaju potencijal za bar još 15-20 godina eksploatacije.
rtvnp