Programski savet Radio televizije Srbije (RTS) odbacio je pre nešto više od tri godine zahtev Bošnjačkog nacionalnog vijeća (BNV) da ta kuća osnuje redakciju na bosanskom jeziku.
Nakon tada održanog sastanka predstavnika ovog nacionalnog organa i Programskog saveta RTS-a, ovo telo se konsultovalo sa Odborom za standardizaciju srpskog jezika, Odeljenjem za srpski jezik i književnost Srpske akademije nauka i umetnosti, Maticom srpskom i Katedrom za srpski jezik i južnoslovenske jezike Filološkog fakulteta.
“Oslanjajući se na stavove ovih institucija, Programski savet je na sednici 21. juna 2019. godine, doneo odluku da se zahtev ne prihvati i takav zaključak dostavi upravi, menadžmentu i redakcijama RTS, kao i BNV-u“, navedeno je u zaključku koji je objavljen na sajtu RTS-a.
U zaključku je pisalo da “uz puno uvažavanje legitimnosti Bošnjaka u Raškoj oblasti, a koji do sada nisu imali primedbe na razumljivost jezika kojim se obraćaju novinari RTS-a, u ovom slučaju nisu ispunjeni lingvistički, kulturni i pravni uslovi da se lokalni govor Bošnjaka u Raškoj oblasti smatra zasebnim jezikom, različitim od zvaničnog srpskog jezika”.
Tadašnji odgovor Programskog saveta RTS–a izazvao je burnu reakciju javnosti u Sandžaku.
Ovdašnji novinari i predstavnici novinarskih udruženja osudili su taj odgovor, kojim se negira postojanje bosanskog jezika.
Jedan od vijećnika, profesor Sead Šemsović objašnjava da ovaj proces traje dugo, još od 1990. godine, kada je Muslimansko nacionalno vijeće Sandžaka, a kasnije Bošnjačko nacionalno vijeće, imalo isti zahtev, ali da pomaka nema.
“Jedino gde je napravljen rezultat je pitanje obrazovanja na bosanskom jeziku. Sve ostalo što se pokušalo, pitanje javne upotrebe jezika i pisma, medija, kulture, zaštite spomenika, spomeničke tradicije i drugo, ostalo je na pokušajima, uz neka mala pomeranja”, rekao je Šemsović.
On je istakao da se sve to može pratiti kroz sačuvanu dokumentaciju.
“Na primer, 2011. godine Skupština Srbije donosi petogodišnji plan o razvoju medija i u njemu postoji ideja razvijanja redakcija na manjinskim jezicima u okviru javnog servisa. Na temelju toga BNV je napravilo petogodišnji plan i mi danas vidimo da nije bilo nikakvih konkretnih pomaka. Tada 2011. godine, država nema ništa protiv da mi razgovaramo sa redakcijom RTS-a, što se može videti iz dopisa. Sam RTS nema ništa protiv da razgovaramo i da se osnuje redakcija na bosanskom. To traje 20 godina, loptica se prebacuje sa jedne na drugu stranu, a mi pokušavamo da dokučimo koji je to igrač, koji može da preseče i kaže nam da možemo da dobijemo redakciju na bosanskom jeziku iz oblasti bošnjačke culture”, rekao je Šemsović.
On je pojasnio da redakcija na bosanskom jeziku ne podrazumeva samo pravopisna pravila na tom jeziku, već i bošnjačke interese koji bi bili obrađeni u jednonedeljnoj emisiji od 30 minuta.
“Mora postojati određena snaga zajednice i konsenzus, bez obzira na političku pripadnost, gde ćemo tražiti redakciju na bosanskom jeziku na RTS-u. Nakon toga možemo pomoći i lokalnim medijima da implementiraju programe od nacionalnog interesa”, dodao je Šemsović.
Brojnim zahtevima BNV već godinama pokušava da na RTS-u dobije redakciju na bosanskom jeziku, a deo poslednje delegacije na sednici sa članovima Programskog saveta ovog nacionalnog medija bila je članica tadašnjeg Odbora za informisanje Amela Bajrović.
“Na tom sastanku smo izneli stav da Bošnjaci, kao manjina koja čini oko dva odsto stanovništva Srbije ima pravo da se informiše na svom maternjem, bosanskom jeziku. Naš predlog bio je formiranje redakciju na bosanskom jeziku, mi smo je tako nazvali, a oni su imali slobodu da je nazovu kako žele, sa osnovnim ciljem da se na RTS-u prikazuje što više sadržaja namenjenih Bošnjacima, koji će govoriti o našoj tradiciji, kulturi i jeziku”, rekla je Bajrović, koja je urednica portala Free media.
Ona je pojasnila da bi se kroz dve emisije, čije su sinopsise detaljno predložili članovima
Programskog saveta RTS-a, ne bi informisali samo Bošnjaci, već bi ih i ostali narodi koji žive u Srbiji mnogo bolje upoznali.
Dodaje da su oni predložili da Bošnjaci na RTS-u dobiju nedeljnu informativnu emisiju, koja bi trajala 30 minuta, a drugu jednosatnu kolažnu emisiju koja bi trajala sat vremena.
“U informativnoj emisiji bi se tretirale sve aktuelne teme koje se tiču naše zajednice, dešavanja u Sandžaku, ali i na teritoriji cele Srbije, dok bi u drugoj emisiji bili obuhvaćeni svi delovi društvenog, kulturnog i svakodnevnog života Bošnjaka u Srbiji, dakle ona bi obuhvatala i verski i naučni i dečiji i obrazovni, zabavani i muzički program. Jedna članica tog Saveta nam je rekla da kada dođe u Novi Pazar, uopšte regiju Sandžak, shvati koliko se mi zapravo ne poznajemo, što i jeste velika istina, a upravo bi redakcija na bosanskom jeziku rešila taj problem. Bolje bi se upoznali, bili bi otvoreniji jedni prema drugima, te bi samim tim i predrasude o svima nama pale”, smatra Bajrović.
Programski savet RTS-a ne čine samo ljudi iz medijskog sektora, već umetnici, pravnici, osobe iz različitih branši.
Deo tima koji se bavio ovim pitanjem bila je i Hasna Ziljkić.
“U vreme kada sam ja bila šef resora za informisanje u Bošnjačkom nacionalnom vijeću, a to je bilo do 2014.godine, pitanje postojanja redakcije na bosanskom jeziku otvaralo je nekoliko drugih pitanja ‒ kako bi to izgledalo, da li bi ta redakcija bila u Beogradu, da li bi mi njima pomoću neke lokalne televizije slali gotove sadržaje, ali prosto nismo došli do odgovora na sva ta pitanja i potpitanja. Ta redakcija bi bila od velikog značaja i mislim da bi to trebalo što pre realizovati, jer je to pitanje ostvarivanja prava bošnjačke nacionalne manjine u ovoj državi, ali i u cilju razumevanja, širenja empatije prema svojim građanima, što je idealan način da se međusobno upoznajemo i koegzistiramo”, rekla je Ziljkić.
Ona je istakla da je uloga nacionalnog saveta u procesu dobijanja redakcije na bosanskom
jeziku da upućuje inicijative i bori se da Bošnjaci ovo, zakonom zagarantovano pravo, ostvare.
Izvršni direktor nevladine organizacije Urban-in Sead Biberović kaže da je u odgovoru RTS-a tada postojala nelogičnost.
“Imamo pravo na nastavu na bosanskom jeziku, imamo pravo na službenu upotrebu bosanskog jezika, a onda neko dođe i kaže „ja sam rekao i moj kolega je rekao da bosanski jezik ne postoji“. Izvinite to je za mene nedopustivo, to je po mom mišljenju skandal! Mi u ovoj zemlji imamo takve i mnogo veće skandale o kojima se ne govori, vrlo malo govori ili govori samo mali broj ljudi, tako da samim tim ni ovo nije mnogo veće iznenađenje”, rekao je Biberović.
Priznaje da je bio veoma iznenađen što Programski savet RTS-a nije bio mnogo uviđajniji, te nismo recimo naveli da nemaju tehničkih mogućnosti za redakciju.
“Mogli su reći da namaju tehničkih uslova za emisuju i to nikom posle nije važno, možemo da sumnjamo da oni ne govore istinu, ali u suštini zaista postoji mogućnost da nemaju tehničke uslove. Međutim, oni su pitali stručnjake, koji su odgovorili da ne postoji bosanski jezik, što je po mom mišljenju i nažalost bilo namerno.To je bila jasna poruka bošnjačkoj manjini da njihov jezik nije dobrodošao na RTS-u”, rekao je Biberović.
On je istakao da Javni servis mora da poštuje javni interes.
“Mi smo deo javnosti u Srbiji, mi smo ili bi trebalo da budemo građani i građanke Srbije. Kada plaćamo poreze, dažbine, pa i pretplatu za taj isti Javni servis i ovo preko budžeta što kroz skupštinu ide RTS-u. Mi dajemo te pare i tada smo dobri i ravnopravni, a kada mi hoćemo da ostvarimo neko svoje pravo, kao što je to pravo da imamo redakciju ili makar emisije na javnom servisu koji plaćamo, e onda nismo priznati”, zaključio je Biberović.
Projekat “Perspektive informisanja na bosanskom jeziku”, koji realizuje Udruženje građana
Lokal medija plan iz Novog Pazara, sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije- Ministarstva
kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju
stavove organa koji je dodelio sredstva.