Novi Pazar je izgubio od Zvezde, koja je ima bolji, tačnije, skuplji tim, ali kome je juče bila potrebna “pomoć prijatelja”, da bi pobedio domaćina.
Upravo je ova utakmica najbolje pokazala zašto srpski klubovi beleže neuspehe na medjunarodnoj sceni. Zato što tamo nemaju pomoć sudija. Vrlo jednostavno.
Odmah da razjasnimo, Pazar je juče odigrao jako loše, igrači su očito imali previše respekta prema zvučnim Zvezdinim imenima. Odsustvo Mijića su itekako osetili, jer je nedostajala pas-igra, ali i njegova kreativnost. Medjutim, Pazar je nezasluženo izgubio.
Zvezda je bila očajna i da nije bilo sudije Milanovića, koji je od prvog minute “navlačio” za goste, veliko je pitanje kako bi se meč završio. Da ne spominjemo drugi gol Zvezde, postignut nakon čistog faula Pešica nad Joksimovićem. I da ga je nokautirao, Milanović ništa svirao ne bi, jer je došao sa zadatkom da odradi posao do kraja i “pogura” Zvezdu ako bude trebalo. Produžile bi sudije utakmicu dokle god treba, odnosno dok gosti ne uteraju loptu u mrežu. I uterali su je na silu. Ako se tome doda i činjenica da je u VAR sobi sedeo Momčilo Marković osvedočeni Zvezdin sudija, onda zaista Pazar nije imao nikakve šanse u ovoj neravnopravnoj borbi.
Ponašanje Zvezdinih “zvezda”, pre svih Borjana, Dragovića, Pešića i Erakovića je na nivou igrača neke seoske lige, koji su posle ispijanja piva, ispred neke prodavnice, došli da se “igraju lopte” na livadi.
Kad se sve to zna, izlišno je trošiti više reči o samoj utakmici, ili analizirati sam tok meča. Zvezda mora biti prvak, a ostali neka se bore za preostala mesta na tabeli. Ako zatreba tu je i TV Arena da pripomogne, sa svojim, odnosno Zvezdinim bivšim sudijom Jokićem, koji potpuno predvidljivo analizira sporne trenutke. Tako će on, bez trunke srama, reći da je drugi gol Zvezde regularan, a da nije lopta ušla u mrežu, sudija je morao da svira penal. Mnogo je teško gledati stare ljude koji se ovako javno brukaju. Jokić očito sa tim nema problema. Areni nije padalo na pamet da se analizira faul nad Bogdanovskim u obećavajućem napadu ili brutalan start drvoseče Kulibalija nad Jovićem, posle kojeg je završio u bolnici, a perfidni sudija Milanović nije ni prekšaj svirao. Zaista nije ni čudno što Željko Pantić Arenu naziva Zvezdinom klupskom televizijom.
Da ne bude da smo jednostrani u oceni ove utakmice. Još jednom valja reći da Pazar nije igrao na nivou ranijih utakmica i da se iz čistog straha nepotrebno povukao u svoj šesnaesterac.
Sreća u nesreći je što juče nije bilo publike. Pitanje je šta bi se sve dešavalo, što zbog sudijske nepravde, što zbog primitivnog i uličarskog ponašanja pojedinih Zvezdinih igrača. A ako su pazarski navijači oni koji su bili u subotu, na treningu, na tribinama Atletskig stadiona, onda im takva podrška zaista nije potrebna. To i nisu navijači. To je grupica ljudi koji pokušavaju da oponašaju navijače Zvezde i Partizana. Videla žaba kako konj potkiva nogu pa je i ona digla. Umesto da daju podršku igračima pred važan meč, oni su celo vreme psovali, spominjali nečije zene, majke, ćerke, nijednog trenutka ne razmišljajući o tome da je igračima i stručnom štabu potrebna iskrena podrška i mir. Ne, oni žele da budu u prvom planu, da se o njima piše, a ne o uspesima fudbalera. Da stvar bude jos zanimljivija, oni su zaista malobrojni, a priključivanjem zavedene dece iz osnovne škole prikazuju se kao ozbiljna armija navijača. Sada postaje potpuno jasno zašto igraci bolje igraju bez prisustva publike. Ovo je prilika da se idvoji žito od kukolja. Pravi i iskreni navijači od ovih lažnih koji bi od navijanja da naprave zanimanje. Baš kao što su to uradili navijači Zvezde, Partizana i delimično Vojvodine.
Nikada ceo grad nije živeo za fudbal kao prethodnih mesec dana. Pazaru su potrebne pune tribine onih koji bez ikakvog interesa vole ovaj klub. Nisu mu potrebni oni koji izazivaju incidente i zbog kojih pošteni ljudi, žene i deca neće da dodju na stadion. Svako normalan će upravo sada stati uz Plave i podržati ih u borbi za izlazak u Evropu.
F. Zukorlić