GENEZA NOVOPAZARSKOG ČUDA: Otrežnjenje na terenu i tribinama

Autor: Branko Spasojević – SPORTKLUB Nije davno bilo, junske žege tek su pritiskale Srbiju, bližio se fudbalski raspust. Novi Pazar se, uprkos sjajnoj prolećnoj seriji koprcao u lavirintu baraža, maglovitog ishoda, sa bagažom večitog davljenika na leđima. I opstao u eliti, uzdahom olakšanja i jednoglasnom željom iskrenih poštovalaca: „Nikad se ne ponovila…“ Novobeogradski IMT, ma koliko paradoksalno zvučalo, otvorio je Novopazarcima širom oči… Tim, o čijim uspesima se pod vođstvom Tomislava Sivića pričalo s pijetetom, posle poraza u revanšu i još jedne šetnje na ivici Prve lige, zavapio je za promenama. Pokazao je silne nedostatke na svim poljima. Usput, ne i manje bitno, meč sa Novobeograđanima obeležili su serijski ispadi na tribinama i jednoglasan stav klupskog rukovostva: „Ovako više ne može!“ U dve rečenice – citirane skoro do reči – krije se esencija uspeha današnjeg Novog Pazara. Mitske serije od sedam uzastopnih trijumfa i prvog mesta na superligaškog tabeli, posle deset kola. Nikome to nije pošlo za nogom u nama bliskoj prošlosti… Mnogi imaju i danas pravo u tvrdnji da fudbal ne priznaje filozofe i puku teoriju. A, ima istine i u priči da nijedan uspeh ne počiva na slučajnosti i provizornosti. Pogotovo ne serija od 21 uzastopnog boda na superligaškom tlu! Eskpresan odlazak Tomislava Sivića na Čair, projektovao je letos ko zna koju promenu na klupi Novog Pazara. Dobro upućeni u fudbalske istine od Kelebije do Šare, često poslednjih godina, u šali i zbilji vole da smeste Pazarce u priče o nametnutom uvozu trenera stranaca. Iz jednostavnog razloga – svi domaći treneri već su radili u Novom Pazaru. Prvi čovek kluba, Rasim Ljajić, uz pomoć glavnog operativca, Fikreta Međedovića, posle serije razgovora, sa Nenadom Lalatovićem, Abdulahom Ibrakovićem, Draganom Aničićem, odlučio je da ruku saradnje pruži – Vladimiru Gaćinoviću. Treneru fine biografije, pomalo i potcenjenom u Srbiji. Imao je Gaćinović iza sebe već istorijsku priču, leta 2018. sa Spartakom, kasnije i pravio greške u koracima, ponajviše odlaskom u niški Radnički, umesto u Čukarički, potom i „molbe“ rukovodstvu Vojvodine da sačeka, ali… Brzo se Trebinjac uklopio u novopazarski mentalitet i hemiju sredine, nespremne da čeka. Odlasci Stefana Dimića, znalca iz metohijske varoši Istok u Niš, Mirze Delimeđca, miljenika lokalpatriota u bugarski Septemvri, Bojana Čečarića pod Bagdalu, povratak Ibrahima Mustafe u Crvenu zvezdu i selidba grupe desetak „putnika bez kofera“, mirisali su na još jednu, nalik autobuskoj stanici, avanturu prelaznog roka. Ipak… Nije bilo tako – jeste otišao Dimić, ali su ostale udarne igle iz prošle sezone – Joksimović, Lončar, Mujezinović, Islamović, Jović… Stigla su i pojačanja stasala u Čukaričkom, Ergelaš, Nikčević i Rubežić, glasoviti golman Kljajić, Pešukić se vratio iz Crne Gore, Mijić sa Malte… Čekao se samo napadač, dar sa neba Nemanja Majdevac, za priču iznad superligaškog proseka. Ipak, daleko, daleko ispod prvog mesta i serije za doček 5.000 duša, na gradskim džadama, dva sata ispred ponoći! Uporedo sa terenom, Novopazarci su „pospremili“ i tribine! I to uz pomoć Fudbalskog saveza Srbije – zatvoren Gradski stadion, zbog po kojeg namerenog i incidentima radog izgrednika, ma koliko izgledalo paradoksalno, nosio je „plave“ do trona. Novi Pazar jedini u Srbiji ima kapacitet da mobiliše pun stadion, međutim, skupo je plaćao hirove huligana, instaliranih na tribine, sa zadatkom da naude klubu i njegovim čelnicima. Otuda – podjednako poražavajuća i zabrinjavajuća bojazan – šta će biti kad se otvore kapije Gradskog stadiona? Nije tajna – mnogima u gradu i okolnim varošicama Raške i Sandžaka smetaju uspesi Novog Pazara. I razmišljaju intezivno zašto ne bi pokvarili ovu bajku… Jun 2022. nije radikalno promenio klupski kurs, ali je detekcijom lakmus papira ukazao na glavne boljke Novog Pazara. Suštinski, uspon kluba počeo je mnogo, mnogo ranije… Jedan od ključnih događaja u modernoj istoriji novopazarskog fudbala dogodio se oktobra 2020. Počasni predsednik, Rasim Ljajić, posle skoro dve decenije, povukao se iz Vlade Srbije i maksimalno posvetio klubu. Bez posrednika, složenih i friziranih priča, spreman da na licu mesta vidi ko to hoće da ućari za sebe i na tuđoj muci zaradi. Istovremeno, rešen da ne sluša alibi priče i žalopojke, smestio se kao vrhovni autoritet na tribine. A, to ipak izgleda sasvim drugačije od komandnih dizgina iz Beograda! Podjednako i za počasnog predsednika i klupsku operativu. Prethodno, Ljajić je odbio bilo kakvu mogućnost gašenja Novog Pazara, ili žrtvovanja lokalnih klubova, u prvom redu Jošanice, fuzijama i fingiranim odlukama. Unapred pripremljen plan reorganizacije, jednostavnije predstečajno stanje, tražio je mnogo više truda, znoja, živaca, propuštenih telefonskih poziva i hirova nezadovoljnih… Prebrodio je Novi Pazar i to, uz herojsku pomoć grada i poreskih obveznika, servisirao aktuelne i zaostale finansijske obaveze. I izašao iz uporedne borbe za očuvanje imena i integriteta kao pobednik. Četa Vladimira Gaćinovića, neupitnog junaka novopazarskih letnjih noći 2022, posle sedam vezanih trijumfa, ne može nazad. Euforija trese gradske džade, okolna brda, staze i seoca… Teret pobednika često ume da napravi razliku između fudbalera i igrača! Posle Spartaka 2018, Gaćinović je i u Novom Pazaru potvrdio ime i status trenera. Pod rukom Rasima Ljajića klub izgleda sasvim drugačije, moćnije i konkretnije. Uskoro će i tribine ponovo biti krcate, a to sa sobom povlači vododelnicu između pobede i proseka. Dani istine kucaju na novopazarska vrata!