Da li su i na vas neke situacije koje sudije nisu videle ili svirale ostavile jak utisak u fudbalskoj prošlosti? Ako ste pasionirani ljubitelj fudbala, sigurno da je tako. A, verovatno se vrlo dobro sećate i situacija kada su igrači pravili faulove koje sudije nisu videle, ili bili u ofsajdu koji nije suđen. Kada bi se ove situacije desile timu za koji navijamo, bili bismo besni i ljuti na čitav svet zbog nepravde kojoj smo prisustvovali, i koja greškom sudije nije bila sprečena. A u slučaju da smo se u tim trenucima zatekli i na nekom klađenju gde smo čekali baš tu utakmicu kako bi nam tiket “prošao”, onda bi nemoć dostizala vrhunac, i malo bi nam falilo čak i da suzu pustimo zbog svega toga. U tim momentima smo sigurno razmišljali kako bi sve to moglo da se popravi u budućnosti. Bili smo uvereni da će postojati nešto što će rešiti dosta stvari koje ne valjaju u današnjem fudbalu, i da će postojati pravda za sve na terenu. Nešto što bi moglo da sugeriše sudiji kako je napravio grešku, a što bi služilo kao korekcija dešavanja na terenu, i odlučivalo o svim spornim situacijama. A onda je stigla tehnologija danas svima poznata pod skraćenicom VAR. To je zapravo “Video Assistant Referee” odnosno video tehnologija čiji je cilj da asistira sudijama kako bi im pomogla da donose što manje pogrešnih odluka. Ona je svoju premijeru imala 2018. nakon dugogodišnjih priča i testiranja, a od tada se postepeno primenjuje u svim većim fudbalnskim ligama. U trenutku kada je ona konačno implementirana, delovalo je da će ona zaista biti bez mane, i da će doneti samo poboljšanja u svetu fudbala. Mnogi i danas misle tako, ali se već pri prvim primenama videlo da to neće funkcionisati bez problema. Zapravo, ovde se javljaju različiti nedostaci koji ovu tehnologiju čine vrlo diskutabilnom u raspravama i primenama. To je tim čudnije jer je VAR uspeo da doprinese da na terenu gotovo ništa ne ostane van očiju mnogobrojnih kamera. Kada pričamo o konkretnim zamerkama, jedna od prvih je ta što se ova tehnologija primenjuje samo na određene odluke i dešavanja na terenu. Da li je bio gol ili nije, da li je bilo penala, da li je neki start za crveni karton je ono što se gleda dok dosta drugih situacija ostaje i dalje na slobodnom sudijskom uverenju. To biva gore jer se čini i da sudije vremenom postaju sve lošije što utiče i na kvalitet njihovih odluka. Zapravo, mogućnost da se pogleda snimak putem VAR-a je sudiji omogućila da se nekako više osloni na ono što će videti na tom snimku nego na ono što je svojim očima video na terenu koji trenutak ranije. Sve to dovodi do preispitivanja nekih odluka koje su se činile očiglednima ili do dosuđivanja situacija koje su bile daleko od bilo kakvih nedozvoljenih igri ili prekršaja na terenu. Čini se kao da su sudije izgubile poverenje u ono što same sviraju jer se sada sve lako može videti gledanjem video snimaka nakon što im kolege iz VAR sobe ukažu da je to potrebno i uraditi. Drugo gledanje na stvar ukazuje da se golovi više i ne proslavljaju na standardan način jer niko više nije uveren da je pri golu bilo sve u redu, i da neće biti poništen. Spontanost se potpuno gubi u tim trenucima, i kao da su sve oči uprte u sudije i njihove moguće konsultacije sa kolegama koje gledaju snimak. I to nije samo slučaj sa igračima – i ljudi u kladionici više nisu sigurni da li su dobili ili izgubili na tiketu! Dok na MerkurXTip sajtu čekate kako biste videli šta će biti na kraju utakmice koja vam je potrebna da biste kompletirali dobitak, VAR će vam sve to na ovaj ili način sigurno pokvariti. A ono što je možda i najbitnije – apsolutna spontanost između dešavanja na terenu, igrača i suđenja je u potpunosti nestala, te kao da se čini da se radi sve kako bi se ljudska ruka malo, pomalo sve više odstranjivala sa terena. Ovde je potrebno biti vrlo jasan – svi grešimo, i te greške su apsolutno sastavni deo igre. Zapravo, bez tih grešaka ni same igre ne bi ni bilo. I normalno je da želimo da tih grešaka bude što manje. No, sa druge strane, mnogi antologijski momenti ne bi postojali u fudbalu da je sve moglo da se vidi ponovo, i da je svaka situacija mogla iznova i iznova da se analizira kako bi joj se otkrio i najmanji deo. Naprosto, to nije onaj fudbal koji znamo, u svojoj lepršavoj nesavršenosti kao i sve dobre stvari na ovom svetu. Sudije jesu tu da sprovode pravila koja je potrebno da se poštuju, ali sklop okolnosti koji je možda doveo do neke pogrešne odluke bi nekada možda trebalo ostaviti takvim, nesavršenim i pogrešnim. To je ono što između ostalog i fudbal čini fudbalom, a ne recimo kazinom gde takve stvari sigurno ne bi bile moguće. No, fudbal zbog toga i nosi određene draži koja nijedna igra u sebi nema, i tako bi trebalo i da ostane.