Argumentovana rasprava na internetu je, čini se, pojava koja iščezava. U digitalnom prostoru sve je manje sučeljavanja mišljenja; sa argumenata se prelazi na uvrede,agresivnost i govor mržnje. Nije strano da sadržaj obljavljn na Internetu bude okidač za fizički napad, pa čak i da izazove tragične posledice. Osuda je, smatraju naši sagovornici, glavna brana odomaćenju govora mržnje na društvenim mrežama.
Nevladina aktivistkinja iz Novog Pazara, predsednica udruženja ”Zajedno” Alma Junis, koja više od deceniju pomaže ženama, žrtvama nasilja u porodici, više puta je bila izložena indirektnim pretnjama, ali to je nešto sa čime se, kako kaže, svi koji se bave aktivizmom suočavaju. Međutim, događaj od prošle godine učinio je da proživi svu težinu govora mržnje na internetu, problema koji, kako ističe, svakim danom postaje sve učestaliji i prisutniji.
”Radilo se o bivšem mužu jedne naše korisnice kojoj smo pomogli da izađe iz pakla nasilja i gde je on osuđen pravosnažno za nasilje u porodici! To lice, poznato policiji i pravosuđu u Novom Pazaru, vodi fejsbuk stranicu Sandžak Press, kao i internet portal sa istim nazivom. Napisan je i objavljen jedan jako uvredljiv tekst gde sam prozvana da, između ostalog, organizujem prostituciju pod okriljem svog udruženja, da regrutujem samohrane majke i ostale žene koje se nama obraćaju za pomoć i da sam glavna organizatorka navodnih orgija gde zarađujem neki veliki novac. Sa tim se nije stalo, pa sam u sledećem tekstu prozvana da sam deo „ crne trojke“ zajedno sa bivšim načelnikom policije Tutina i još jednim policijskim službenikom iz Sjenice…da se bavimo nelegalnim poslovima; trgovinom narkotika, oružja i još nekim krivičnim delima”, priča Junis.
Slučaj je odmah prijavila nadležnim organima, i u tom trenutku je, kaže Junis i nije toliko pogodio taj tekst.
”Ja sam neko ko je poznat u svojoj lokalnoj zajednici, neko čij je rad prepoznatljiv i neko ko puno sarađuje sa mnogim institucijama, pa i sa policijom i pravosuđem. Međutim, već sledećeg dana sam se suočila koliko je taj tekst ne samo uvredljiv, već i jako opasan po moju bezbednost. Nisam bila svesna da mene poznaju samo u mom gradu, ali me ne poznaju u Tutinu i Sjenici, te u lokalnim gradovima u kojima se prati i ova fb stranica i pomenuti internet portal. Ovaj kraj je poznat po još uvek duboko ukorenjenim patrijarhalnim shvatanjima podele rodnih uloga, poznat po često ekstremnim stavovima verskih fanatika, te je tu bilo mnogo komentara gde se pozivalo da se jedna takva „nemoralna žena“ obesi javno; da građani moraju da uzmu pravdu u svoje ruke i zaštite moral žena tako što ću ja biti primer kako treba kazniti takvu ženu i još mnogo uvreda i poziva na linč! Tek tada sam osetila strah za svoju sigurnost i bezbednost”, objašnjava Junis.
Podrška lokalne zajednice, kao i mnogih organizacija iz civilnog sektora širom Srbije, naročito medija, pomogli su joj da se izbrori sa tim.
”Najvažnije od svega je bila podrška medija , kako lokalne RTV Novi Pazar, inače najgledanijeg madija u ova tri grada, tako i prilog na N1 televiziji. Nakon tih priloga,obaveštena sam, da je puno komentara bilo izbrisano i da ispod sledećih tekstova koji su objavljivani nije više bilo pretećih poruka i komentara. Često se zapitam da moja lokalna zajednica, a naročito mediji, nisu stali ispred mene, šta bi se desilo? I zato sam svima njima jako zahvalna i to bi možda trebalo da služi kao primer jedne dobre prakse”, naglašava ova nevladina aktivistkinja. Iako je, kako Alma kaže, reakcija nadležnih iz Novog Pazara bila brza i efikasna, konačnog epiloga do danas,nema.
”Tužilaštvo je odmah dalo zeleno svetlo da se predmet po hitnom postupku obradi na najbolji mogući način i prosledi Odelenju za visoko tehnološki kriminal. Dva puta su predmeti prosleđivani, ali do dana današnjeg iz Beograda nije stigao nikakav odgovor, niti imam informaciju da je preduzeto bilo šta”, kaže Alma Junis.
Napominje da je dotično lice poznato Policijskoj upravi i tužilaštvu; da protiv njega i portala koje vodi postoje 64 krivične prijave, te da su je upozorili da su domeni fb stranice i portala registrovani u Južnoj Americi i da iz tog razloga on često izbegava sankcionisanje.
”Imam informaciju da odelenje za Visokotehnološki kriminal u Beogradu poseduje tehnologiju koja može da ih locira. Izgleda da nije bilo dobre volje sa njihove strane, a pomenuti tekstovi stoje na internetu. Ja ću svakako preduzeti sve radnje kako bi i to lice bilo sankcionisano, kao i da sporni tekstovi budu uklonjeni! Ne želim da neko jednoga dana ukuca moje ime i prezime i da umesto mog rada i mog doprinosa ovom društvu, čita pogrdne i lažne tekstove pisane o meni”, kaže Junis.
Doktorka političkih nauka, proferorka na Držvnom univerzitetu u Novom Pazaru Andrijana Maksimović kaže da se govor mržnje uselio na Internet kao prostor gde je manje kažnjiv, a gde je efektniji. Pravu opasnost vidi u nedostatku reakcije, odnosno osude govora mrežnje.
”Ako bismo pošli od toga da nema smisla boriti se protiv ovakvog dela, jer nema delotvornih mehanizama, mi bismo time učinili ovu pojavu normalnom, a tu jeste prava opasnost. Naša reakcija, naša osuda, glavna je brana odomaćenju govora mržnje kao oblika komunikacije”, naglašava dr Andrijana Maksimović.
”Da bismo znali kako da reagujemo – objašnjava Maksimović – važno je da uočimo o kakvom obliku govora mržnje je reč, tj. da razdvojimo da li je određeni sadržaj vređanje ili pretnja. Ako je u pitanju vređanje, najjednostavniji način reagovanja je blokiranje onog ko nam je uputio uvredu. A ako je reč o pretnji, onda treba javno izneti, javno objaviti da nam je pretnja upućena. Vrlo često se dešava da se posle ovog načina reagovanja pretnja nastavi i u tom slučaju treba prijaviti policiji. Takođe, jedan od načina je prijava pretnje Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, a onda i pravna zaštita. Veoma je važno da znamo ove mehanizme zaštite, da u svakom trenutku znamo da Internet ne trpi sve, no, pitanje koje se postavlja je da li ovim sprečavamo ponovnu pojavu govora mržnje, iskorenjujemo li ovaj negativan oblik komunikacije do kraja, budući da je Internet samo jedno od polja gde se on može javiti, a mržnja snažan motiv ljudskog delovanja”, kaže profesorka Maksimović.
I novinarka iz Novog Pazara Amela Bajrović smatra da žrtve govora mržnje na internetu nikako ne treba da ćute i da olako shvataju i prihvataju sve to.
„Danas su ljudi, više nego ranije, skloni izbacivanju svih ličnih frustracija tako što vređaju one koji ne razmišljaju ili ne žive kao oni. Koliko god su mogućnosti i prednosti donele društvene mreže, jedna od loših strana je upravo ta što i oni koji nisu naučili osnove komunikacije mogu lako da dođu do vas. Ono što je važno da znaju mlađe generacije jeste da ignorisanjem takvog govora idemo na ruku onima koji ga koriste. Svaki put kada neko dobije poruku ili komentar na neku objavu, u kojem prepoznaju govor mržnje, treba sve to javno da objave, da bi i ostali u njegovom okruženju znali ko su zapravo ti ljudi”, kaže Bajrović.
Naše sagovornice su saglasne da ova tema treba više da bude zastupljena u medijima.
”Mi smo društvo gde izgleda treba da se desi nešto strašno, da neko izgubi život, ili oduzme sebi život, pa da tek onda problem bude tema gde se svi mobilizuju, i društvo i nadležni organi i mediji”, kaže nevladina aktivistkinja Alma Junis.
Smatra da su mediji važna karika u lancu kako zaštite, tako i prevencije i da je na njima velika odgovornost. Neophodan je, ističe, oprezan pristup ovoj temi. ”Često smo svedoci da se zbog senzacionalizma i gledanosti, potpuno pogrešno i neprofesionalno pristupa problemu. O ovoj temi, koja je svima nama poznata i sa čime se suočavamo od trenutka kada se pojavila internet platforma, do sada se jako malo pisalo u medijima, barem u našoj zemlji”, kaže Junis.
Univerzitetska profesorka dr Andrijana Maksimović kaže da medije po ovom pitanju karakteriše zakasnela reakcija.
”Mediji više nemaju samo osnovni zadatak da odražavaju datu kulturu, već predstavljaju i centralnu kulturnu polugu društva. Buduću da su mladi najpodložniji njihovoj reakciji, nije svejedno kakve sadržaje mediji donose i kako se postavljaju prema određenim sadržajima i temama. Ono što karakteriše medije po ovom pitanju je zakasnela reakcija. A neizostavna uloga medija treba da bude u fazi prevencije i sprečavanja govora mržnje. Pored onih medija koji se bore protiv govora mržnje i svojim radom svedoče o toj borbi, postoje i oni koji to ne rade. Postoje i oni koji neguju toksični narativ jer je to način njihove vidljivosti. Sve dok postoji neujednačen stav i reakcija medija po ovom pitanju, dotle se i nedovoljna zastupljenost ove teme postavlja kao normalna”, kaže Maksimović.
I novinarka Amela Bajrović prizaje da se o govoru mržnje na društvenim mrežama nedovoljno govori u javnosti, a da su upravo mediji ti koji bi trebalo više pažnje da posvete toj temi.
„Koliko god da govorimo o govoru mržnje na internetu, koji je svakodnevno prisutan, to je nedovoljno. Mi se u medijima uglavnom bavimo dnevno aktuelnim događajima i temama koje ih prate, pa se neretko dešava da o ovome pišemo tek u nekoliko meseci po jednom, što svakako nije dobro. Mislim da nikada nije dosta ni raznih edukacija na temu prepoznavanja govora mrnje, naročito mlađih generacija”, rekla je ona.
Ističe da je posebno zabrinjava kada upravo u medijima čuje ovu vrstu govora, jer su upravo oni ti koji treba da razbijaju stereotipe i predrasude.
„Zapaljiv jezik koji koriste pojedinci u medijima, takođe je loš, jer on na neki način daje prostor pojedincima da pojačaju njegov efekat, što uglavnom dovodi do govora mržnje. Ovde treba napraviti veliku razliku i granicu između govora mržnje i slobode govora, jer se mnogi pozivaju na ovo drugo tokom svojih nastupa. Da se razumemo, sloboda govora je zdravo iznošenje argumenata, razmena mišljanja i rasprava, bez vređanja i omalovažavanja. Međutim, svedoci smo da se ona zloupotrebljava, pa neretko dolazi do nacionalne, verske i seksualne netrpeljivosti”, kaže novinarka Bajrović.
Evidentan problem prisustva govora mržnje na društvenim mrežama karakteriše i činjenica da samo društvo tu pojavu toleriše. Objašnjavajući razloge zašto je to tako, politikolog dr Andrijana Maksimović kaže da su ”trpljenje i tolerancija govora mržnje vrlo često izraz lične nesigurnosti i slabosti, naučene bespomoćnosti, ali i posledica rigidne socijalizacije i paternalizma”.
”U kulturama i sredinama gde je naučeno da je patnja normalna stvar i govor mržnje je sastavni činilac te „normalnosti“. Veoma je malo onih koji odluče da se suprostave ovakvom obliku komunikacije. Oni po pravilu štrče i nailaze na osudu, jer to nije podudarno reakciji većine. Tolerancija govora mržnje na Internetu vrlo je često pokazatelj medijske nepismenosti, ali i nepismenosti uopšte. Opravdanje govora mržnje se nalazi i u reagovanju istom merom. Time dajemo legitimnost takvom obliku komunikacije”, objašnjava Maksimović.
Prema mišljenju nevladine aktivistkinje Alme Junis, koja je bila izložena govoru mržnje na društvenim mrežama, jedan deo javnosti je osvešćen problemom, i on reaguje, spreman da pomogne, dok za onaj drugi deo javnosti koji toleriše, pa čak i podstiče govor mržnje, nije imala objašnjenje.
”Jedino što sa sigurnošću mogu da kažem je da je nedostatak sankcionisanja jedan od razloga, ali samo jedan. Medijski portali su regulisani zakonom, ne i društvene mreže. Osim pravnog okvira koji treba modernizovati, važan mehanizam je i prevencija”, smatra Alma Junis. Prema njenom mišljenju za ovaj problem koji treba ozbiljno istraživati najveću odgovornost treba da preuzmu sistem obrazovanja, mediji i državne institucije.
Novinarka Amela Bajrović priznaje da se tokom dugogodišnjeg novinarskog posla susrela sa brojnim ljudima koji tolerišu govor mržnje, čak imaju i reči odbrane za one koji ga koriste.
„To nam takođe govori mnogo o nama kao društvu, koje linijom manjeg otpora prelazi preko brojnih stvari. Zapravo, to je jedan vid bega od stvarnosti, a mnogi su se nekako i začaurili u svoja četiri zida i gledaju samo kako da njima bude bolje, kako da prežive i da se njima ne dešavaju loše stvari. Ono što oni treba da znaju jeste da obična psovka, uvreda ili bilo koji dugi oblik govora mržnje, ako se u korenu ne saseče može brzo da se pretvori u incident, nasilje, pucnjavu ili neku drugu neželjenu situaciju”, smatra Bajrović.
Dodaje da veruje u mlade ljude, u nove generacije i u to da će se oni borbenije izboriti sa svim nepravdama društva, pa i sa govorom mržnje, koji je pretnja za demokratiju i sigurnost građana.
Projekat “Stop govoru mržnje”, koji realizuje Udruženje građana Lokal medija plan iz Novog Pazara, sufinansiran iz budžeta Republike Srbije- Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
