Programski savet Radio-televizije Srbije na nedavno održanoj sednici jednoglasno je ocenio neprihvatljivim zahtev Bošnjačkog nacionalnog veća da se na Javnom medijskom servisu osnuje redakcija na tzv. bosanskom jeziku. Posle zvaničnog zahteva, delegacija BNV, na čelu s tadašnjim predsednikom Esadom Džudžom, bila je primljena u Takovskoj 10 i vodila višečasovne razgovore sa članovima Saveta. Programski savet tada je odlučio da konačni stav o ovom osetljivom društvenom, političkom i kulturološkom pitanju uobliči konsultujući relevantne naučne i kulturne ustanove u Srbiji. Posebnim pismom Savet se obratio Odboru za standardizaciju srpskog jezika, u čijem sastavu deluju najugledniji lingvisti čitavog srpskog kulturnog prostora, potom Odeljenju za srpski jezik i književnost SANU, Matici srpskoj i Кatedri za srpski jezik i južnoslovenske jezike Filološkog fakulteta u Beogradu.

Oslanjajući se na stavove ovih institucija, Programski savet je 21. juna, na sednici kojom je predsedavao prof. dr Milivoje Pavlović, doneo odluku da se zahtev ne prihvati i takav zaključak dostavio upravi, menadžmentu i redakcijama RTS-a, kao i BNV-u. U zaključku stoji da – uz puno uvažavanje legitimnosti zahteva Bošnjaka koji žive u Raškoj oblasti, a koji, kako je navedeno, do sada nisu imali primedbe na razumljivost jezika kojim im se obraćaju novinari RTS-a – u ovom slučaju nisu ispunjeni lingvistički, kulturni ni pravni uslovi da se lokalni govor Bošnjaka u Raškoj oblasti smatra zasebnim jezikom, različitim od zvaničnog srpskog jezika.

U zaključku stoji i napomena: „Lingvistika kao jedna od najvažnijih nauka o čoveku utvrdila je puteve i preduslove kojima jedna jezička pojavnost (lokalni govor, idiom, dijalekat) postaje zaseban jezik, a precizirala je i standarde normiranja jezika koji ulazi u javnu upotrebu”. Predsednik Programskog saveta Milivoje Pavlović kaže za naš list da je „Savet ovom zahtevu pristupio krajnje oprezno i društveno odgovorno, izbegavši rizik da odluku donosi na brzinu i preko kolena, i ne nasedajući raširenim, a često nenaučnim sudovima o jeziku”.

„Mi smo, kao Programski savet RTS-a, otvoreni za sve inicijative slušalaca i gledalaca čiji je cilj unapređenje kvaliteta programa, a spremni da se založimo samo za one ideje koje su društveno, naučno, civilizacijski i etički opravdane”, kaže profesor Pavlović. „U tom smislu i na inicijativu BNV-a gledamo kao na kulturnu i demokratsku. Ali, ne možemo da podržimo zahtev koji je u suprotnosti s osnovnim stavovima srpske filologije i čija bi primena vodila dezintegraciji srpske kulture. Takođe, nismo prihvatili da na donošenje odluke o jednom ovako važnom pitanju utiču vanjezički činioci, a poznato je da razgovori o jeziku nikada nisu ideološki i politički neutralni”, naglašava naš sagovornik.

Podseća da i međunarodni akti, među kojima je i Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima, predviđaju da se manjinskim jezikom može proglasiti samo jezik „različit od zvaničnog jezika te države, što ne uključuje dijalekte tog jezika”. Eventualno priznanje da govor Bošnjaka u Raškoj oblasti ima dimenzije zasebnog jezika izazvalo bi nesagledive društvene, kulturne, obrazovne i pravne posledice, napominje Pavlović. Time bi se ugrozilo jedinstvo srpskog jezika i njegove kulture, a došlo bi i do veoma ozbiljnih teškoća u svakodnevnoj praksi.

„Javni servis ne može da donosi odluke koje nisu u javnom interesu i koje su u suprotnosti sa saznanjima, kriterijumima i metodama nauke”, navodi Pavlović, podsećajući da, za sada, ni na jednoj filološkoj katedri u Srbiji ne postoji akreditovan program obrazovanja nastavnika i novinara na tzv. bosanskom jeziku. I sam naziv tog jezika je, kako kaže, lingvistički neodrživ, pošto je izveden iz geografskog pojma, a ne iz imena naroda, što nije bezazleno. „Ni naučno, ni društveno nije prihvatljivo da se jedan lokalni govor, koji lingvistički pripada srpskom jeziku, naziva po geografskom pojmu iz druge države. Ako može bosanski, zašto ne bi mogao i hercegovački, a sutra i leskovački?”, ukazuje Pavlović.

Dijalog bez prevodioca

Na molbu predsednika Programskog saveta RTS-a, pisana mišljenja dostavili su akademik Zlata Bojović (SANU), dopisni član Sreto Tanasić (Odbor za standardizaciju srpskog jezika), prof. dr Rajna Dragićević (Кatedra za srpski jezik Filološkog fakulteta) i prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske. Tanasić je izrazio zadovoljstvo zbog činjenice da Savet Javne medijske ustanove RTS stavove o jeziku temelji na nauci i podsetio na stavove značajnijih bošnjačkih lingvista, koji pišu i govore da se srpski i tzv. bosanski jezik lingvistički ne razlikuju, pa izvodi zaključak da ne postoji lingvistički ni pravni osnov za uvođenje sudskih tumača za tzv. bosanski jezik, niti ima razloga da se za taj „lingvistički nepostojeći jezik” izrađuju posebni udžbenici i da se organizuje posebna nastava. Iz Saveta poručuju da u pismu kojim se BNV obratio nema nijedne nerazumljive reči, kao što je i dijalog vođen bez prevodioca. Akademik Milovan Danojlić, predsednik Srpske književne zadruge, u pisanom odgovoru Savetu založio se za dosledno poštovanje stava struke.

Džudžo: Zakon usvojen 2005, dobićemo sudski spor

Nedavno smenjeni predsednik BNV-a Esad Džudžo kaže za „Politiku” da je Savet prekršio Ustav, član 79, koji govori o pravu na očuvanje posebnosti nacionalnih manjina, kao i niz zakona, a nije poštovana ni preporuka Evropske komisije da i manjine van Vojvodine imaju pravo na informisanje na maternjem jeziku. „Naravno da se vi i ja razumemo sada dok pričamo, ali u ovom slučaju nije reč o lingvističkom, već o formalnopravnom, proceduralnom pitanju. Bosanski jezik je priznat Zakonom o ratifikaciji evropske povelje o regionalnim manjinskim jezicima iz 2005. godine. Oko 17.500 dece u Sandžaku uči iz 242 udžbenika na bosanskom jeziku, koje je odobrilo Ministarstvo prosvete”, naglašava Džudžo i tvrdi da zaključak Saveta nije obavezujući dokument, već preporuka na osnovu koje odluku donose UO i generalni direktor Dragan Bujošević. „Računam da tamo sede ozbiljni i odgovorni ljudi koji će odlučivati u skladu sa važećim zakonima. U suprotnom, bićemo primorani da pokrenemo sudski spor, ali ne sumnjam da ćemo ga dobiti”, naglašava Esad Džudžo.

Sali Beriša podržava BNV i „specijalni status Sandžaka”

Na portalu BNV-a juče je objavljeno da je rukovodstvo organizacije „Кosovo za Sandžak”, na čelu sa predsednikom Ismetom Azizijem, posetilo bivšeg predsednika i premijera Albanije Salija Berišu. Beriša je napisao da je zabrinut zbog „masovnog iseljavanja, istrebljenja i asimilacije Albanaca” od strane srpskih vlasti u poslednjih sto godina i naveo da je detaljno informisan o ozbiljnim aktivnostima i naporima BNV-a i Sulejmana Ugljanina za „vraćanje uskraćenih prava građanima Sandžaka i uspostavljanje specijalnog statusa za Sandžak”. „Iskoristio sam priliku da iskreno čestitam gospodinu Ugljaninu, sa kojim smo devedesetih godina sarađivali protiv agresije Miloševićevog režima na Bosnu i Hercegovinu i da pozovem međunarodnu zajednicu da podrži njegov projekat za Sandžak kao uslov za stabilnost i mir u regionu”, saopštio je Beriša.

Izvor: Politika