Marić: Plaćen sam samo dok radim

0
4145

Poslednji su krenuli sa pripremama. Poslednji su formirali ekipu za šampionat. Poslednji su doveli zvučno pojačanje (Alivodić). Jedini su superligaš koji nije napustio svoje dvorište u pripremnoj fazi. Ovo su samo neke od činjenica koji su delovale zabrinjavajuće uoči šestog starta Novog Pazara u Superligi. Ni trener Zoran Marić, obzirom da su se fudbaleri koji će činiti okosnicu tima, okupljali po fazama nije znao šta i koliko može da očekuje od tima kad prvenstvo krene. Onda je kao kec na desetku uletelo odlaganje utakmice sa Vojvodinom i klupko je krenulo da se odmotava mnogo bolje nego su i najveći optimisti očekivali. Tako je bilo sve do nedeljne utakmice sa Radom.

*Da se nije dogodio Rad zadovoljstvo startom prvenstva bilo bi kompletno?
– Mnogo smo se potrošili do te utakmice. Onda nam se na sve to nadovezao crveni karton Tintora na isteku prvog poluvremena. I pored svega imali smo prilike da stignemo njihovu prednost. Kad ih ne iskoristite, a uložite veliki napor, krenete u napade glavom bez obzira i za to budete kažnjeni sa još jednim golom. Nemam šta da zamerim mojim igračima u smislu borbenosti, trčanja. Nije lako odigrali u samo sedam dana tri teške utakmice.

*Samo ste Dragoljub Bekvalac i vi, otkako je Novi Pazar u Superligi, uspeli da završite jednu i odmah uđete u novu sezonu. Ima li ovaj podatak ikakvo značenje za Zorana Marića?
– To je za mene novost. Tako nešto je lepo čuti. Imali smo loš početak prošlog dela prolećnog šampionata, sredinu sjajnu i loš završetak. Što se tako odigralo, za to postoje i subjektivni i objektivni razlozi. Nimalo nije lako raditi kad ste stalno u poziciji da iznova gradite novi tim. Ni sam ne znam kako, ali ljudi koji vode klub uvek iznalaze načine da isplivaju iz finansijskih problema. Situacija je pre dva, dva i po meseca, bila komplikovana i iz nje smo svako u svom delu posla i svi zajedno uspeli da izađemo. LJudi u klubu su prepoznali da želim iskreno da pomognem, cenjen sam, uz to imam i odrešene ruke za sve što je vezano sa timom, s tim što u dogovoru sa njima donosim odluke o izboru igrača. Sve to uticalo da produžimo saradnju i na ovu sezonu.

*Ako imamo na umu da se sa pripremama i formiranjem tima dosta kasnilo, često se u nekim krugovima moglo čuti kako ćete se na klupi zadržati najviše dva, eventualno tri kola. One koji su vam prognozirali takav scenario već ste demantovali?
– O tome baš ništa ne znam. Godinama sam u fudbalu i svega sam se nagledao i šta sve nisam čuo. Verujem jedino u rad i poštenje. Da li ću se negde zadržati tri ili petnaest kola, o tome nikad nisam razmišljao. Moj ugovor sa Novim Pazarom je najpošteniji mogući. Biću plaćen, tako smo se dogovorili i na tome sam insistirao, samo do onog dana dok budem radio u klubu. Svoju misiju u Pazaru sam i proširio. Ovde sam ne samo trener, nego i neko ko želi da pomogne u organizacionom delu posla. Imam dovoljno iskustva i na tom polju, iskreno se nadam da će i tu i na rezultatskom planu iza mene ostati rezultati koji se ne zaboravljaju brzo.

*Posle svega, imate li odgovor na pitanje, šta je to što je Novom Pazaru potrebno da bi se stalno nalazio u vrhu našeg fudbala?
– Isto što i većini naših klubova. Pronalaženje dugoročnog stabilnog izvora finansiranja. Da biste vodili jedan fudbalski klub nije primarno da imate znanje. Uostalom danas možete i da ga kupite. Potrebne su vam finansije i da umete da pravite pare od onoga što imate. U fudbalu su igrači novac. Od njih klub treba da živi. Svaki rezultat vam je odraz organizacije i ekonomske moći kluba. Ekonomska moć, između ostalog, donosi i dobar igrački kadar. Od njega zavisimo i mi treneri. Iluzija je da trener, ma kako se on zvao, može da bude iznad limita igračkog potencijala. Prostije rečeno, nema dobrog trenera bez dobrog tima.

*U Novom Pazaru godinama vlada neskriveno nezadovoljstvo zbog neigranja fudbalera iz sopstvene omladinske škole u prvom timu. Takvih igrača nema ni kod Vas. Zašto?
– Budimo realni, ni u Zvezdi, Partizanu i Vojvodini nema fudbalera koji direktno iz juniorskog uskaču i najbolji seniorski sastav. Izuzetak su reprezentativci, i to samo oni najbolji. Poznajem situaciju u Vojvodini, mislim da se tamo pribeglo odličnom rešenju. U Novom Sadu i okolini postoji mnogo dobrih drugoligaških i srpskoligaških klubova u koje ti momci rado idu. Igrajući u Proleteru, Inđiji, ČSK-u, Odžacima, oni stiču rutini i postaju igrači. U Novom Pazaru i blizini takvih klubova skoro da nema ili ih je jako malo. To je veliki problem.

*Danas se u Čačku sastajete sa Borcem, koji nije dobro ušao u ovaj šampionat. Onda ide utakmica sa Crvenom zvezdom. Bilo gde se igralo, treneri većine naših klubova, kažu da je to najlakša utakmica, jer u njoj nema šta da se izgubi. Mislite li slično?
– Vraćaju se i Čačani. Posle tri uzastopna poraza u dva naredna meča ostali su neporaženi. Čeka nas još jedna teška utakmica. Najvažnije je da što pre zaboravimo meč sa Radom. Čim u Evropi naši klubovi, a Zvezda je odličan primer, nalete na neki ozbiljan tim ne prođu dobro. Razlika između najboljih naših i najboljih vani je u brzini igrača, samim tim i u brzini igre. Vidite, bitan je nivo s kojim se merite. Za razliku od većine drugih klubova, koji uglavnom prodaju najbolje igrače, Zvezda ih kupuje, i ne samo Zvezda. Za naše uslove ona u ovom trenutku, možda, ima najveći igrački potencijal. Ponavljam, za našu ligu. Zar nemaju dva skoro podjednako dobra tima? Dobar, pa i veliki rezultat protiv takvog protivnika u ovom trenutku je sve osim poraza.

izvor: Danas