Rasim Ljajić sada bije dvostruku bitku – u rodnom Pazaru i u republici.
Jedini ste se očas posla dogovorili sa Vučićem o koaliciji, je li zaista bilo tako lako?

– Kao i prošli put relativno brzo smo se dogovorili i nema potrebe za potpisivanjem bilo kakvog koalicionog sporazuma. Verujemo jedni drugima na reč.

Šta je dogovor?

– Ako mislite na neke konkretne pozicije, o tome nije bilo reči. Želimo da delimo sudbinu koalicije u kojoj smo i ukoliko ta koalicija osvoji približno isti broj mandata koliko i prošli put, i mi ćemo zadržati broj mandata koji smo imali. Ukoliko koalicija dobije manje, dobićemo i mi manje. Ukoliko dobijemo više, onda će i nama sledovati više.

Kakvu kampanju očekujete, već je počelo da pršti blato?

– Ova kampanja će biti duga, teška, prljava i mučna, jer se glasa za Vučića i protiv njega, a to nije najzdraviji motiv. I uprkos svim prognozama i istraživanjima javnog mnjenja, mislim da će ovo biti i neizvesna izborna trka. Koalicija koju je na prošlim izborima predvodio SNS je osvojila toliko mandata da je lestvica podignuta jako visoko. I sad vi možete da pobedite, ali ako dobijete znatno manje od toga, to može da bude Pirova pobeda. Naravno da će ova koalicija biti glavna meta svih koji učestvuju na izborima, jer je najveća i ima najveću podršku i jedino od nje možete nešto da uzmete.

A otkud ovoliko napada na Dačića, a glavni napadi dolaze iz redova koalicije, tačnije iz SNS-a?

– Povodi su različiti, ali najnoviji su izjave iz redova SPS-a vezane za otvaranje Prokopa. To je bio lajtmotiv da se odgovori na to. Znate, ako ste član vladajuće koalicije, sigurno da postoje stvari sa kojima se čovek manje ili više slaže ili ne slaže i da postoje zakoni za koje, da možete sami da odlučujete, ne biste za njih glasali. Ali ako ste tu, onda morate da snosite i loše stvari tog aranžmana. Naročito ako ste manjinski partner, potrebno je da pokažete lojalnost i korektnost, jer ako to ne pokazujete, logično je da imate situaciju koja je sada sa SPS-om. Oko Prokopa je urađeno šta je urađeno i evo sad ću reći da sam ja pregovarao sa kuvajtskim investicionim fondom i ponosan sam što je to urađeno. Znam da treba još puno sredstava da se uloži da bi Prokop bio u punoj funkciji i to svi znaju, ali je vrlo loše i ružno da kao član vladajuće koalicije ovo što je urađeno dovodite u pitanje.

A sad jedno direktno pitanje. Da li je moguće da ćete opet biti ministar?

– Bio sam ministar u tri države i sedam vlada.

Umete li iz taka da nabrojite sve ministarske funkcije?

– Kako da ne. Ministar za nacionalne i etničke zajednice, ministar za ljudska i manjinska prava, ministar za rad i socijalnu politiku, ministar za spoljnu i unutrašnju trgovinu i telekomunikacije i sada ministar za turizam, trgovinu i telekomunikacije (smeh). Dakle, sedam vlada, sedam premijera i vidim da je glavna kritika to što sam ja od 2000. u svim vladama. Ako neko misli da mi to više pričinjava neko zadovoljstvo i da je to neka velika privilegija, moram ga razočarati. Ja sam džuboks ili sanduče za pritužbe i žalbe. Ko u to ne veruje, voleo bih da dođe ovde, provede jedan dan sa mnom i vidi za šta sve ljudi dolaze, šta traže, na šta se sve žale i kakva očekivanja imaju. Prema tome, ovo objektivno više nije ni zadovoljstvo, a još manje privilegija. Ja sam vam kao junak one stare poslovice o babi koja je dala dinar da uđe u kolo, a dala bi pet da izađe.

Pa što ne izađete?

– Nije to lako. Sad imam obavezu prema nekim ljudima, imam obavezu za Sandžak gde bi, da nije nas, bila džamahirija. To odgovorno tvrdim. Tamo imate dve političke stranke koje su više verske nego političke i napravile bi haos. Što se mene tiče, bio bih najsrećniji da mogu izaći iz politike. Ali ako već igram tu igru, onda igram da pobedim u toj utakmici.

Dotakli ste se Sandžaka i planirate da ovim izborima napravite prekretnicu u tamošnjem političkom životu. Kako?

– Na ovim izborima vodim dvostruku borbu – dole u Sandžaku i na nivou republike. Bilo gde da napravimo neuspeh, to je potpun neuspeh. Dakle ako izgubimo u Sandžaku, onda nam je pobeda na centralnom nivou značajno umanjena i suprotno. Obe bitke moramo da dobijemo ukoliko želimo da pobeda ima puni smisao. Što se Sandžaka tiče, ove izbore iščekujem sa velikim olakšanjem.
Prvo, ulazimo u izbornu trku kao favoriti, a s druge strane želim da ovi izbori tamo budu jedna vrsta referenduma, da vidimo za šta je tamo narod, za nas ili za Ugljanina i Zukorlića. Ako ljudi daju podršku za ovo što zastupamo, a sve ispod 50 odsto smatram neuspehom, to je obaveza više da nastavimo to što smo radili.