Država nema pouzdanih podataka gde se sve nalaze zaostale bombe, procenjuje se da 1,5 miliona ljudi živi u delovima gde ima zaostalih neeksplodirana sredstava.
Iako se ne zna gde se sve nalaze bombe koje su na ovim prostorima padale u poslednjih 100 godina, istraživali smo kako to danas izgleda živeti sa eksplozivom u komšiluku.
Imanje Blagoja Kostića na Karađorđevom brdu kod Paraćina udaljeno je samo dvadesetak metara od skladišta municije koje je bombardovano 1999. godine, a onda uništeno u razornoj eksploziji u skladištu 2006. godine. Kuća je u ruševinama, ali Blagoje i dalje dolazi da obrađuje voće.
“Evo, ovde je voćnjak i vinograd i krate,r koji nije očišćen od eksploziva. Kada su se Rusi povukl, ostavili mi žutu traku iza zgrade i iza ovoga. Ovaj deo obrađujem i radim, a šta će da mi se desi – neka mi Bog bude na pomoći”, priča nam Blagoje Kostić.
I drugi starosedeoci ovog, sada pretežno vikend naselja, svesni su opasnosti sa kojom žive – da ljudima nije lako, jer ne znaju šta ima po zemlji. Neki su se pak navikli, pa često prolaze pored žičane ograde, a desi se i da sami izvade neeksplodirana sredstva.
Stanovnici Karađorđevog brda samo su neki od hiljada građana Srbije koji žive znajući ili ne znajući da oko njih ima neeksplodiranih projektila, bombi ili mina.
Najviše takvih mesta ima oko Fruške gore, na potezu od Smedereva, preko Beograda do Šapca, između Kraljeva i Čačka, i južno od Niša, ka Kosovu i makedonskoj granici.
Prema podacima Centra za razminiranje Srbije, pretpostavlja se da je kasetnom municijom zagađeno osam miliona kvadrata, avionskih bombi ima na 44 lokacije, neeksplodirana municija leži na tri miliona i šeststo hiljada kvadrata, dok je pod minskim poljima tri miliona i trista hiljada kvadrata. U neposrednoj opasnosti je mnogo građana.
“Ono čime mi raspolažemo, to su isključivo lokacije za koje mi neposredno imamo informacije to je negde oko milion i po. Milion i po ljudi? Da, to je neposredna opasnost. Ovde podvlačim da je to samo sa definisanim rizicima kojima raspolažemo. Ovde nije uzeto u obzir i sva ostala neeksplodirana sredstva koja su zaostala iz Drugog svetskog rata”, kaže Branislav Jovanović iz Centar za razminiranje Srbije.
Optimistična je procena centra da bi u narednih pet do deset godina Srbija mogla da stavi pod kontrolu lokacije na kojima leže neeksplodirana sredstva. Naravno, ukoliko za taj posao bude bilo dovoljno novca.
sandzakhaber / izvor: b92.net