Prvi sledeći auto-put koji će se graditi je moravski koridor, koji će da poveže trase ka Crnoj Gori i Makedoniji.
Da su dugogodišnja obećanja političara pretočena u kilometre puta, automobili bi već uveliko prolazili moravskim koridorom, pišu Večernje novosti.
Ni aktuelna vlast nije ostala imuna na ovu temu, pa su ideju o asfaltiranju šest traka koje će povezati koridore 10 i 11 poslednjih meseci rehabilitovali i predsednici opština koje se nalaze na budućoj trasi, resorna ministarka, pa i sam premijer.
Ipak, sada je jasno da će moderna saobraćajnica između Preljine i Pojata biti prvi sledeći auto-put koji će se graditi u Srbiji.
Drum koji je zasada bez početka i kraja trebalo bi da spoji niški auto-put sa saobraćajnicom Beograd – južni Jadran. Trasa moravskog koridora išla bi od Pojata, preko Kruševca, Trstenika i Kraljeva, do Preljine, odnosno Čačka. Tu bi se spajala s Koridorom 11.
Auto-put Pojate – Preljina dug je 109 kilometara, a trasa je podeljena na tri deonice: Pojate – Kruševac, Kruševac – Trstenik – Adrani i Adrani – Preljina. Procenjena vrednost investicije je oko 550 miliona evra, a izvori finansiranja još nisu definisani.
“Za prvu deonicu urađeni su idejni i glavni projekat, za drugu idejni projekat, a za treću idejni i glavni projekat”, navode u Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture.
“Radi nastavka realizacije projekta neophodna je izrada hidrološke studije na osnovu koje će resorna ministarstva izdati vodne uslove, odnosno vodnu saglasnost za celu trasu. Hidrološka studija bi trebalo da bude završena do kraja godine. Ona prethodi izmeni prostornog plana, odnosno ona je uslov za pokretanje procedure za izmenu prostornog plana”, dodaju oni.
Iako je s kineskom kompanijom “Čajna roud end bridž korporejšen” decembra 2012. potpisan predugovor za izgradnju moravskog koridora, kasnije je potpisivanje ugovora odlagano.
Tadašnja ministarka za regionalni razvoj Verica Kalanović je više puta najavljivala potpiesivanje ugovora sa izabranom kineskom kompanijom, a ispostavilo se da posao nije zaključen, jer je kineska kompanija zatražila oko 650 miliona evra, odnosno 150 miliona više nego što je ranije dogovoreno. Dve godine kasnije je bilo priče da su Arapi zainteresovani za izgradnju ove saobraćajnice, ali ni od tog projekta nije bilo ništa.
izvor: B92
