NEIZVESNO: Četiri scenarija budućnosti za Zapadni Balkan

1
39

Nedovoljno brz proces proširenja EU mogao bi, ukoliko se ne preduzmu koraci u Briselu i samim državama regiona, rezultirati negativnim scenarijima, koji bi ugrozili proces demokratizacije i ekonomskog razvoja, upozoreno je u analizi koju su zajednički uradili Evropski fond za Balkan i Centar za istraživanje Jugoistočne Evrope iz Graca.

Analiza, pod naslovom “Neispunjeno obećanje: proširenje EU na Balkan”, koja je danas predstavljena u Beogradu, predviđa četiri moguća scenarija kada je reč o nastavku približavanja zemalja regiona EU, a čak tri imaju manje ili više negativne posledice po sam region.

“Ovo istraživanje je dokument koji može da posluzi za novo ozbiljno promišljanje procesa proširenja na Zapadni Balkan… Zaključili smo da se nalazimo u dobrom procesu koji, međutim, mora da se reformiše, jer ako se to ne učini pravovremeno to može dovesti do neželjenog razvoja situacije”, rekla je na konferenciji za novinare izvršna direktorka Evropskog fonda za balkan Hedvig Morvai.

Prvi scenario, nazvan “Standardni pristup”, podrazumeva nastavak postepenog i sporog priključivanja zemalja Zapadnog Balkana EU, a to podrazumeva pooštrene uslove za članstvo kojima mnoge države nisu u stanju da odgovore, kao i nastavak tolerisanja bilateralnih razloga za blokadu evrointegracija u pojedinim zemljama.

“Region se suočava sa nikad težim uslovima za članstvo u EU za koje nije bio spreman i možda još nije spreman. Ovaj pristup nema mogućnost da pomogne nekim zemljama koje su u potpunoj blokadi, kao što su BiH, Makedonija ili Kosovo. Ovaj pristup zemlje dovodi do zida i ne omogućuje im da napreduju”, objasnio je istraživač Centra za istraživanje jugoistočne evrope iz Graca Marko Kmezić.

Drugi scenario, nazvan “Stopama Turske”, podrazumeva nastavak procesa pregovora ali bez značajnijih pomaka, čime bi i političkim elitama u regionu i građanima postalo jasno da je mogućnost ulaska u članstvo EU veoma mala, međutim, za razliku od Turske, koja je okrećući se sebi uspela da razvije samoodrživu ekonomiju, zemlje Zapadnog Balkana bi u ovakvoj situaciji bile osuđene na nazadovanje.

Kmezić je objasnio da je takav scenario najmanje izvestan za Crnu Goru i Srbiju i da ugrožava demokratiju u nekim zemljama stvarajući zid između država regiona i produkujući negativnih kretanja u ekonomskom i socijalno-ekonomskom smislu.

Treći scenario podrazumeva odustajanje od proširenja EU i stvaranje novih neizvesnosti na Zapadnom Balkanu, a tvorci analize ga nazivaju i ukrajinskim scenarijom.

Kontinuirane krize u EU i otpor prema daljem proširenju bi, prema ovom scenariju, mogli da dovedu do angažovanja drugih globalnih aktera u regionu, poput Rusije ili Turske, čime bi Balkan mogao da postane kolateralna žrtva nadmetanja na svetskoj političkoj sceni, kretanje ka drugim akterima nije samo po sebi loše jer donosi kratkoročne ekonomske benefite, ali dugoročno okretanje od EU ne može da donese dugoročnu ekonomsku, političku i demokratsku stabilnost”, smatra Kmezić.

Novi spoljni akteri bi na Zapadni Balkan, kako se ocenjuje u analizi, doneli sa sobom različite podsticaje koji se manje fokusiraju na demokratske i privredne reforme i koji bi možda čak otvoreno nastojali da ih zaustave.

Samo četvrti scenario predviđa novu dinamiku proširenja EU na zapadni Balkan, ali je on, bez promene politike Brisela koji u ovom trenutku poručuje da neće biti prečica za nove članice, malo verovatan. Prema tom scenariju bi svim državama Zapadnog Balkana koje imaju ambiciju da postanu članice EU bili hitno otvoreni pristupni pregovori, a politička i druga teška uslovljavanja bi trebalo sa početka pregovora prebaciti na njihov kraj.

“Kriza u Ukrajini je šansa za Zapadni Balkan i poželjno je da se lekcije koje su naučene iz primera Ukrajine primene na Zapadnom Balkanu. Ovim pristupom bi se izbeglo stvaranje novih granica na Zapadnom Balkanu što bi stvorilo i potencijal za nove konflikte i međuetničke tenzije”, naveo je Kmezić.

Zabrinutost, međutim, prema mišljenju autora analize, izaziva to što je u EU trenutno 53 odsto građana protiv daljeg proširenja, a samo 36 odsto podržava proširenje, što neminovno obeshrabruje političke aktere u Briselu da preduzmu odlučnije koraje u pravcu integrisanje država Zapadnog Balkana.

Direktor Centra za istraživanje jugoistočne evrope Florian Biber je, sumirajući znalizu, naveo da će nova Evropska komisija morati da ima i novu strategiju i plan za dalje proširenje, a cilj ove publikacije je upravio da se za Brisel i države regiona naprave preporuke kojima bi se evrointegracije učinile što efikasnijim.

“Treba što pre početi pregovore sa svim zemljama regiona, a uslove sa početka treba premestiti na kraj pregovora, jer sami pregovori imaju potencijal da reše neka unutrašnja pitanja u zemljama kandidati. Potreban je i zajednički pristup rešavanju bilateralnih sporova koji mogu da blokiraju proces proširenja u slučaju nekih zemlja”, poručio je Biber.

Takmičenje u reformama među zemljama regiona je, prema njegovom uverenju, ključ za bolju dinamiku napretka ka EU, ali to se može dogoditi samo ukoliko se i u političkoj praksi potvrdi izvesnost članstva.

Sandzakhaber / Izvor: Tanjug

SHARE

1 COMMENT

LEAVE A REPLY