Naučnici: Do 2047. najhladnije godine će biti toplije nego najvrelije u prošlosti

1
93

Cold-and-hot-planet_2560x1440

Ukoliko se dosadašnjim tempom nastave emisije štetnih gasova, temperature na Zemlji će do sredine 21. veka porasti do nezabeleženog nivoa, kažu naučnici Univerziteta Haviji u Manoi.
Oni su izračunali da će do 2047. (plus-minus pet godina) prosečne temperature svake godine biti toplije u većini delova naše planete nego što su bile na tim istim lokacijama u bilo kojoj godini između 1860. i 2005, preneo je “Njujork tajms”.

-Drugim rečima, za dato geografsko područje, najhladnija godina u budućnosti biće toplija od najvrelije iz prošlosti – rekao je vođa naučnog tima Kamilo Mora.

Klima bez presedana pogodiće prvo tropske krajeve, pogađajući tamošnje stanovništvo, koralne grebene koji snabdevaju ribom milione ljudi i najveće šume sveta, predviđaju naučnici.
-Pokušajte da se setite najtoplijeg, najgoreg vremena koje ste iskusili. Ono što mi kažemo je da će veoma uskoro to vreme postati norma – istakao je Mora.

Istraživanje je zasnovano na klimatskim modelima, kompjuterskim programima koji pokušavaju da imitiraju klimatski sistem i predviđaju buduće reakcije na efekte staklene bašte. Iako su ti modeli trenutno najbolja postojeća alatka, niko ne može da bude siguran koliko će se tačnima pokazati decenijama unapred.
Kako modeli pokazuju, neviđene temperature mogle bi da se pomere za 20-25 godina ukoliko se emisija štetnih gasova stavi pod oštru kontrolu na globalnom planu.

273993_norilsk2big_f

Naučnici kažu da bi smanjenje emisije štetnih gasova kupio kritično vreme nephodno da se priroda i čovek prilagode, kao i da se razviju tehnologije koje bi pomogle daljem smanjenju emisije.

Drugi naučnici, koji se nisu bavili ovim proračunima, kažu da bi smanjenje emisije štetnih gasova imalo veći efekat na duže staze, umanjujući time rizik da će klima dosegnuti tačku na kojoj bi počele katastrofalne promene.

-Ukoliko se dosadašnjim tempom nastavi emisija ugljen-dioksida, gurnućemo većinu ekosistema na svetu u klimatske uslove kakve nisu iskusili milionima godina – kaže Ken Kaldera, stručnjak za klimu Instituta za nauku Karnegi u Stanfordu, Kalifornija.

Istraživanje dr More je fakultetski projekat koji se pretvorio u vrhunski članak u jednom od svetski najprestižnijih naučnih žurnala – “Priroda” (Nature), ocenjuje “Njujork tajms”, ukazujući da ona nije naučnik za klimu već stručnjak koji primenjuje velike količine podataka da osvetli probleme životne sredine. Mora je diplomcima dao zadatak da analiziraju predviđanja 39 najboljih svetskih klimatskih modela. Tim modelima, čiji su rezultati javno dostupni, rukovodi 21 istraživački centar u 12 zemalja, a uglavnom ih finansiraju države. Hiljade naučnih radova objavljeno je na temu rezultata modela, ali su studenti identifikovali jedno područje analize koje je nedostajalo.

226962_antarktik-foto03-reuter_f

Rezultati su obično izveštavali o promeni prosečnih temperature širom planete, ali to daje malo uvida u to kako se promene temperature na određenim mestima mogu uporediti sa istorijskim normama.

Dr Mora i studenti su tako podelili Zemlju na mrežu, u kojoj je svaka ćelija predstavljala 621 kilometar kvadratni. Uz korišćenje prosečnih rezultata 39 klimatskih modela, oni su izračunali datum koji su nazvali “klimatsko odvajanje” za svaku lokaciju – datum, nakon kojeg će sve buduće godine, prema predviđanju, biti toplije od bilo koje u poznatoj istoriji za tu tačku na globusu.

Rezultati ukazuju da će emisije štetnih gasova ostati visoke, a da će nakon 2047. pola Zemljine površine trpeti godišnje klime toplije od bilo kojih vremenskih uslova između 1860. i 2005, godina za koje su postoje podaci o temperaturi.

Ukoliko ljudi značajno smanje emisiju štetnih gasova, datum bi mogao da se pomeri na 2069. godinu.

-Siguran sam da će biti ogromnih bioloških i socijalnih posledica. Preciznije vam ne mogu reći – zaključio je Mora.

“Odvajanje klime” po gradovima
Sa Morinom tehnikom moguće je odrediti “odvajanje klime” za pojedinačne gradove. Tako će za Njujork kobna biti 2047. (margina greške plus-minus pet godina). Smanjenjem emisije štetnih gasova, “klimatsko odvajanje” u “velikoj jabuci” desiće se 2072.
U Pekingu će se to dogoditi 2046, uz visok nivo emisije, ili 2078, uz smanjenje štetnih gasova. Za Moskvu su te godine 2063, odnosno 2092, a za Vašington 2047, odnosno 2071.
Najgore će biti u tropskim krajevima, gde klima varira manje nego u visinskim predelima, a vrelina zarobljena efektom staklene bašte poguraće temperaturu van svakih okvira mnogo brže nego u drugim krajevima Zemlje.
Uz visoku emisiju štetnih gasova, tako će godina “klimatskog odvajanja” za Meksiko Siti biti 2031, za Džakartu i Lagos 2029, a za Bogotu 2033.

Tropi najugroženiji
Mnogi ljudi misle da su klimatske promene najizraženije na polovima. Najveće promene temperature stvarno se i događaju na Arktiku i delovima Antarktika, međutim novo istraživanje ukazuje da najveći rizik za prirodu i ljudsko društvo, bar u bliskim vremenskim terminima, leži u tropima.
Ljudi koji žive u tropima su uglavnom siromašni, što znači da nemaju sredstva da se prilagode klimatskim promenama od ljudi u bogatim zemljama koji najviše doprinose emisiji štetnih gasova. Tropske biljke i životinje takođe su navikle na neznatne promene temperature. Organizmi koji nemaju genetski kapacitet da se prilagode naglim promenama klime biće primorani da se presele, ili izumru, kažu naučnici.

SHARE

1 COMMENT

  1. strasno a najgore sto niko necuje upozorenja naucnika koji na tome rade kako da se dozovu pameti ljudi koji nam unistise planetu

LEAVE A REPLY