Kolumna//Mihailo Medenica: Bunike Esada Džudževića

3
382
Mihailo Medenica
Mihailo Medenica

Ono, jes’ Esad Džudžević u pravu: to „ić“ u prezimenu stvarno nekako posrbljuje, pogani, vuče na Ravnu goru i gibanicu, smeta jednostavno, pa ga i treba ko petla na panj – fik!
Za vas neupućene u poslednji učinak nezrelih bunika na svest predsednika Bošnjačkog nacionalnog veća, reč je o pohodu Džudžević Kihota na vetrenjače bošnjačkog identiteta – istrebljenje svega što u sebi ima ta dva demonska slova, od prezimena pa nadalje: vrtić; prutić; sokić; putić; ljutić; ćevapčić; snošajčić; ptić; psić; evrić; kretenčić…
Na šta, realno, i ima pravo, al’ kad uminu kontraindikacije tog sirupa za iskašljavanje „ić“ i resto nagomilanog šlajma u nejakim plućima poljuljanog identiteta.
Potpuno razumem čoveka i lično sam zainteresovan za razrešenje ovog vekovnog problema i večite nedoumice: da li je on sa „ić“ nedovoljno Bošnjak, ili sam ja sa „ca“ nedovoljno Srbin?!
Mislim, tako se osećam, tako su nas na moračkim brdima vaspitavali odvajkada, tako se pišem, tako se kopamo što se u našim brdima kaže, tako pred ikonu stajemo, tako se krštavamo, krstimo, svojatamo, potežemo sekire oko metra međe, poklanjamo hektare… sve nekako bez tog „ić“ u prezimenu, valjda lagani i varani sva ova stoleća?
Evo, predlažem da se nađemo negde između Raške i Pazara i da uz dva svedoka ja lepo uzmem to „ić“ od tebe Esade, a evo tebi „ca“, izljubimo se (koliko ti kažeš puta), pa svako na svoju stranu pun identiteta, ko oni poljski klozeti na vašarima…
Ne sprdam se, lepše će meni pristajati Medenić negoli tebi Džudžica, al’ ako veliš da je to pitanje nacionalne časti – ja evo svoja dva trampim za tvoja (mislim na slova, sram vas bilo sve)!
Nekako ću se snaći, učen sam da ljude delim na dobre i fukaru, kako god se prezivali, a doučen i da nema mnogo čoveka u čoveku ako mu je sav identitet sabran u imenu il’ prezimenu, a ponos u dužini onoga što može i ne mora da završava na „ić“…
Ako ti je šta lakše, dobri moj Esade, e sad ću ti nabrojat’ nekolicinu na „ić“ koji su se svojski trudili da Srblje satru toliko da ih ne ostane ni za nadimak, a kamoli ime i prezime: Pavelić, Luburić, Artuković, Francetić, tako da nemoj ič, odosno, ić da se sekiraš, kad je do bezumlja, sekirče ne traži ličnu kartu.
Kad je pameti – tvoje „ić“ i moje „ca“ mogu biti nova na Drini, Ibru, il’ Moravi ćuprija dvaju naroda koji s jednakom radošću idu jedni drugima na Božiće i Bajrame, jednakom žalošću na sahrane i dženaze, jednaku muku svakodnevice bistre uz kafu i kahvu…
U pamet se moj Džudževiću, Džudžo, il’ Džudžice, ne sej i vetar u ove vodoplavne dane!
Možeš ti čekiću izbrisati ta mrska dva slova, al’ jednako boli kad promašiš i opaučiš po prstima…

Mihailo Medenica, doveka bez „ić“!

3 COMMENTS

    • nerazumijem se baš u to oko prezimena i historije..znam da je komšija još prije nekoliko godina iz svog “sunetio” (kako rekoše. bez imalo srama i obraza,tu skoro neki “novinari” beogradski prepuni mržnje svega što nije srpsko) to “ić”–čoek kaže babo djed mu se tako prezivo i nekaga, sve jedno mi kako će se prezivat…al hotu nešto drugo da reknem..kad se pojave ove “nacionalističke” teme (lično smatram da svaki čovjek treba da je nacionalista, al normalni nacionalista da voli svoju naciju al da nemrzi drugu) no elem..kad krenu te teme uvijek se pojave komentari na raznim sajtovima u vezi tih vijesti koji su duboku analizu…no da neduljim, dovoljno je da kažem da osim što sam psiholog po profesiji dobro sam “politički-lokalno” informisan..i onda analizirajući te komentare nemogu a da neprimjetim kako na površinu isplutaju “markeri” društva..u ovom slučaju ovako ću ih predstaviti: “četnik” – onaj koji do podne mrzi sebe a od podne mryi i sebe i cijeli svijet i sve što nepočinje na slovo “s”..srbija, srpsko, srbin… druga grupa “demokata” – onaj što još sebe nije pronašao i nedovoljno socijlizovan, a o naciji ne da nbepoznaje druge nego ni sebe ni druge..ali on sebe smatra demokratom..pa je non stop za nekakv “mir, dobrobit, pomirenje, sreću ljubav i ostala pederska sranja”…i na kraju najači lokalni marker u sandžaku “NEOSVIJEŠĆENI BOŠNJO” – lokalno informisan i dezinformiasan, totalno dezorijentisan, potpuno rasparčan..”sve zna, savšeno poznaje politiku i sve tokove u sandžaku, visi na internetu” a zapravo jedva je srednju skolu završio, fakultet neki platio, kod muftije triput bio na univerzitet i dobio diplomu…o historiji svojoj pojma nema dalje od “baba” o naciji još manje o vjeri i da nepričam..znanje se svodi na površinsko sa interneta pročitani naslovi, par nečijih statusa i sl..ona je uvijek protiv svega što će da mu zatrese položaj..uvuko bi se svakom srbinu u dupe samo da bude dobar..nesmije da progovori protiv nečega pa taman i da se cijla uljema složi samo do mu lokalni partijski funkcioner nebi zamerio jer neslaže sa sa politkom lidera:”nedaj bože sad smo u vlasti sa njima da progovrimo šta protiv njih – ćuti, nije sad vrijeme za to..neka”..a zlo da bude gore pun nam sandžak toga smeća..
      NIT ZNAJU KO SU NI ŠTA SU NI ŠTA HIM JE HISTORIJA I KULTURA..NI JEZIK NI VJERA NI NACIJA..-e to smeće je najgore..ajd uzdravlje ljudi

  1. Polako ali sigurno Džudžo postaje etalon za glupost. Kod nas se kaže ” ili mu daj bolju, ili mu i ovu uzmi “.
    Lako može da ugrozi lidersku poziciju Tamonjemu u borbi za trofej ” BUNIKA 2014 “. Doduše, Tamonjegove ” bravure ” iz Skupštine je teško prevazići ( sva sreća pa Javni tužilac nezna bosanski jezik, a i da zna ništa ne bi razumeo ).

LEAVE A REPLY