Da li Putin pravi novi SSSR

0
191

Zapad je u dilemi hoće li se Moskva zaustaviti samo na Krimu ili će „zgrabiti“ i druge teritorije na kojima žive Rusi.

U gotovo svim delovima bivšeg SSSR-a ima Rusa, ali čak i tamo gde su na nivou statističke greške, geopolitički i nacionalni interesi čine veze s Moskvom izuzetno jakim. Ni u jednoj zemlji procenat ruske populacije ne prelazi trećinu stanovništva, osim u Pridnjestrovlju, koje ne priznaje vlast Moldavije, i na Krimu, koje je referendumom pripojeno Rusiji.

Slučajevi variraju od države do države i veoma se razlikuju međusobno. Najdrastičniji je bio onaj u Gruziji od pre šest godina, kada se tadašnji predsednik Mihail Sakašvili odvažio na avanturu stavljanja pod kontrolu otcepljenih republika Abhazije i Južne Osetije. Nakon nešto više od nedelju dana pretrpeo je vojni poraz od Rusije, koja ih je štitila. Ove republike nemaju rusku populaciju, ali su istorijski vezane za Rusiju još iz vremena carstva.

U baltičkim državama Litvaniji, Letoniji i Estoniji odvajanje od SSSR-a početkom 90-ih prošlo je bez većih poteškoća zbog haosa koji je u to vreme vladao u Moskvi. Međutim, pripajanje Krima Rusiji poslednjih nedelja pojačalo je strahove od ruske intervencije, pogotovo kod Letonaca i Estonaca, čije države imaju značajne ruske manjine.

I dok Baltik pretežno oseća animozitet prema Rusiji, u centralnoj Aziji situacija je drugačija. Najveći deo tamošnjih država već je spremno za članstvo u budućoj Putinovoj Evroazijskoj ekonomskoj uniji, poput Kazahstana, ili je zemlja kandidat poput Kirgistana, Tadžikistana i Jermenije.

450386_06_ff

Kazahstan je ujedno i država s najvećom ruskom populacijom van Baltičkog regiona. S Jermenijom, u kojoj zapravo i nema ruske manjine, povezuje je to što, pored ekonomskih, s Moskvom ima i jake vojne veze. Kazahstanci Rusiji obezbeđuju kosmodrom Bajkonur, dok je na jermenskoj teritoriji važna ruska baza u Đumriju.

Jermenija je trebalo, kao i Ukrajina, da prošle jeseni potpiše jačanje veza s EU, ali se opredelila za carinsku uniju s Rusijom. Jermenski takmac Azerbejdžan takođe gaji odlične odnose s Rusijom.

450385_obama-putin-strip--foto-facebook_f

Peticija za pripajanje Aljaske Rusiji

Šala sa interneta u kojoj Obama pita Putina šta su mu planovi nakon pripajanja Krima, a Putin odgovara „Pa, Aljaska je bila ruska…“ pretvorila se u peticiju koja, sasvim izvesno, neće imati ostvarenje u realnom životu.
Peticiju za „vraćenje Aljaske Rusiji“, koju je pokrenuo neimenovani stanovnik prestonice Enkoridža, za samo nekoliko dana potpisalo je 18.000 ljudi, a ako do 20. aprila brojka dostigne 100.000, na nju će zvanično morati da reaguje Obamina administracija.
U peticiji, u kojoj ima gramatičkih grešaka na engleskom jeziku, stoji da je „grupa sibirskih Rusa prešla Istmus (sada Beringov moreuz) pre 10.000 godina“, misleći očigledno na prve ljudske doseljenike iz praistorije. Aljaska je u sastavu Rusije bila od 1742. do 1867, kada su je za 7,2 miliona dolara kupile SAD i ona je postala 49. savezna država. Na Aljasci i danas ima pravoslavnih crkava, u radnjama je moguće kupiti drvene lutke babuške, a poslednjih godina tu su pristigli i imigranti iz Rusije. Sličnu peticiju Beloj kući poslao je i Teksas, prebacivši traženih 100.000 potpisa, ali je Vašington tada odgovorio „da nema odlaska od onoga za šta su se borile generacije Amerikanaca“.

sandzakhaber / izvor: blic.rs

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here