Fejsbuk slavi deseti rođendan

0
77

Društvena mreža Fejsbuk osnovana je tačno pre deset godina, 4. februara 2004. godine, ali će taj internet gigant rođendan proslaviti skromno i oprezno prateći buduće trendove.

Fejsbuk je u protekloj deceniji prikupio fascinantnih 1,23 milijarde korisnika, što je jednako broju stanovnika druge najnaseljenije zemlje sveta – Indije.

Ta društvena mreža je, pored interneta, Vikipedije i Skajpa, jedan od najboljih primera za to kako internet omogućava “disruptivne inovacije”, odnosno one inovacije koje uvode značajne promene u sistemu, piše britanski list “Gardijan”.

Poput interneta, Fejsbuk je kreacija jednog jedinog darovitog vizionara, Marka Zakerberga. Međutim, to nije bila prva društvena mreža, pa je zato zanimljivo da se istraži zašto je baš Fejsbuk isplivao kao dominantan igrač na tom tržištu.

Kad se pre deset godina Fejsbuk tek pojavio, mnogi su ga poredili prvenstveno sa sajtom Majspejs, ali ono što ga je izdvajalo među drugim sličnim sajtovima bio je, osim tehničke virtuoznosti njegovog osnivača, i njegov početni ekskluzivitet.

Naime, da biste postali njegov član, morali ste da budete student jednog od najelitnih američkih univerziteta – Harvarda. Nešto kasnije se to proširilo na druge univerzitete u Americi, a na kraju i na čitav svet, ali ta početna ekskluzivnost je mnogo doprinela privlačnosti sajta u očima novih korisnika, koji su želeli da se pridruže tom “ekskluzivnom klubu”.

Nakon što se otvorio prema korisnicima iz čitavog sveta, za Fejsbuk je počeo da važi Metkalfov zakon, prema kojem će društvena mreža, što ima više korisnika, postati privlačnija za ljude koji razmišljaju o tome da joj se pridruže.

Otkad je počeo nezaustavljivo da raste, Fejsbuk je postao objekat grozničavih spekulacija u finansijskom i medijskom smislu. Pre nego što je kompanija izašla na berzu, spekulisalo se uglavnom o vrednosti njenih akcija, a posle toga se spekulacije vrte oko toga da li će Fejsbuk nastaviti da raste.

Medijske spekulacije su čitavo to vreme bile prvenstveno fokusirane na misteriozna bića poznata kao “tinejdžeri”. Od kada je usvojena teza da na rast Fejsbuka najviše utiču mladi ljudi, za koje je poznato da su hiroviti i često menjaju interese, vrednost akcija Fejsbuka raste ili pada u zavisnosti od toga da li tinejžeri pokazuju da im je on više ili manje dosadio.

Najnovija teza govori o tome da tinejžere odbija činjenica da njihovi roditelji, pa čak i babe i dede, sve češće otvaraju naloge na Fejsbuku.

Najvažnije pitanje, međutim, nije da li će tinejžeri okrenuti leđa Fejsbuku, nego da li će to što sve više odraslih postaju njegovi korisnici rezultovati ostvarenjem Zakerbergove vizije posedovanja “socijalnog grafikona sveta”, odnosno mreže onlajn društvenih konekcija čovečanstva. Ukoliko se to ostvari, naše društvo će se naći na potpuno nepoznatoj teritoriji, upozorava “Gardijan”.

Razlog za to jeste što je poslovni model Fejsbuka jednak modelu američke Nacionalne bezbednosne agencija (NSA). I jedni i drugi koriste nadziranje i privatnih i javnih aktivnosti pojedinaca na internetu kako bi izvukli zaključke o njihovom ponašanju.

NSA tvrdi da im to omogućuje da uoče i spreče terorističke i druge nezakonite aktivnosti, dok Fejsbuk tvrdi, mada uglavnom implicitno, da intenzivno nadgledanje onoga šta rade njegovi korisnici omogućava toj društvenoj mreži da istovremeno prilagodi svoje usluge potrebama korisnika i da dođe do preciznih informacija koje su potrebne njihovim oglašivačima.

Razlika između NSA i Fejsbuka je u tome da, iako je nemoguće reći da li nadzor koji sprovodi NSA predstavlja isplativ način za ostvarenje njihovog cilja, nema sumnje da se Fejsbuku veoma isplati da nadzire svoje korisnike. Ta kompanija je u tri meseca zaključno sa 31. decembrom 2013. ostvarila prihode od 2,59 milijardi dolara, što je čak 63 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.

To je fascinantan podatak, imajući na umu da je tu kompaniju pre samo deset godina osnovao jedan student Harvarda u svojoj sobi u studentskom domu. Ali postavlja se pitanje šta će se desiti u narednih deset godina, navodi “Gardijan” i ističe da se to ne može znati.

List ukazuje da, jednako kao što ljudi uglavnom ne znaju da internet i veb nisu isto, budući da je internet globalna mreža, a veb samo jedna od usluga koju internet omogućava, tako mnogi danas misle da je Fejsbuk jednako internet.

Zato bi trebalo da nas zabrinu Zakerbergova postignuća, upozorava “Gardijan”, ukazujući na opasnost da ta društvena mreža potpuno proguta internet.

sandzakhaber / izvor: Tanjug

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here