Rasim Ljajic: Izbori nisu iskljuceni

1
105

RAZGOVOR NEDELJE: Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade Republike Srbije

Vlada ima komotnu većinu u parlamentu, mnogo veću od prethodne i jedino može da je ugrozi sam SNS – ako proceni da je politički kontraproduktivno da je dalje održava

image

Velika je verovatnoća da ćemo 28. juna dobiti datum za otpočinjanje pregovora o priključenju Evropskoj uniji. Znamo šta još treba na tom putu da uradimo. Pored potpisanih sporazuma, briselskog i onog o njegovoj implementaciji, treba da preduzmemo nekoliko praktičnih koraka da bismo uverili najveće skeptike u EU da Srbija iskreno namerava da ovaj sporazum primeni. Jer kod onih koji nam nisu baš najnaklonjeniji provejava neko uverenje da je to sporazum koji je potpisan da bi se dobio datum i da će on ostati mrtvo slovo na papiru, kaže Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacijau razgovoru za „Politiku”.

Na pitanje ko su najveći skeptici, Ljajić koji je i predsednik Socijaldemokratske partije Srbije, kaže da ne govori o zemljama, nego o pojedinačnim političkim grupacijama unutar pojedinih zemalja.

– Ali je opšta klima potpuno promenjena i na našoj je strani. S pravom možemo da očekujemo datum u junu, ali ipak ne treba ništa prepuštati slučaju. To je ono što želim da kažem – da s naše strane uradimo sve što možemo da bi datum bio stoprocentno siguran. Jer, to će biti prekretnica, početak suštinskih reformi koji moraju da se do kraja sprovedu, a ne samo da budu deklarativno naglašavane. To je početak istinske modernizacije zemlje.

Šta su ti dodatni „uveravajući” koraci?

To su stvari vezane za implementaciju ranijih dogovora u vezi sa IBM-om, katastrom, matičnim knjigama, priznavanjem diploma. Da se krene s primenom onoga što je dogovoreno ranije, kao i sa primenom briselskog sporazuma u pojedinim segmentima, gde je to sad moguće. Naravno, do kraja godine bi trebalo ceo sporazum da bude implementiran, uključujući izbore koji bi trebalo da se održe u oktobru.

Jesu li šanse da dobijemo datum 28. juna veće nego da ga ne dobijemo?

Objektivno su mnogo veće šanse da dobijemo datum.

A šta se dešava ako ga ipak ne dobijemo?

Pa, neće pasti plafon. Ali to bi bila ogromna nepravda prema ovoj zemlji, nakon svega što je uradila. To bi imalo i te kako reperkusije na unutrašnjem političkom planu. To govorim svim našim evropskim partnerima – porastao bi broj evroskeptika u Srbiji, veliki deo onih koji se inače zalažu za ulazak zemlje u EU bio bi razočaran. Šta više da uradimo? Ovo je bio odlučujući iskorak, za ovo je trebalo hrabrosti, odlučnosti, i zato treba svi da podržimo i Vučića i Dačića što su taj korak preduzeli. Objektivno. Bez obzira na političku pripadnost, našu orijentaciju, stranačke razlike ili sličnosti, ko god je ovo uradio treba mu pružiti ruku i čestitati.

Izgleda da će nekih „potresa” svakako biti, da je rekonstrukcija vlade izvesna?

Mnoge zemlje pribegavaju rekonstrukciji vlade u određenom trenutku kako bi došlo do upumpavanja i sveže krve i sveže energije. Pred nama je još mnogo izazova. Meni se čini da je neminovnost da bude ili rekonstrukcije ili izbora.

Čak i u varijanti da dobijemo datum?

Bez obzira na to. Ako dobijemo datum mislim da je rekonstrukcija realnija. Ukoliko ga ne dobijemo, mislim da su onda izbori realniji. Ali to je na velikim strankama, pre svega na Srpskoj naprednoj stranci, koja je vodeća u koaliciji. Od njene odluke će zavisiti koja je opcija u igri.

Kako sva ta razmišljanja utiču na funkcionisanje vlade? Ima li nervoze zbog toga?

Iskreno, ništa manje ili više nego što je bilo pre dva ili tri ili četiri meseca. Ja u tom pogledu ne vidim neke promene. Ali, nije dobro ukoliko se previše dugo licitira pričom o rekonstrukciji, jer to onda može da utiče na rad ministarstava, ljudi onda počinju da kalkulišu ko će biti smenjen, promenjen. Moje iskustvo iz prethodne vlade govori da to i te kako utiče na one koji su zaposleni u ministarstvima i zato bi bilo jako dobro da priču o rekonstrukciji, ako je ona opcija broj 1, završimo što pre.

Do kraja jula, na primer?

To bi moralo do kraja jula da se završi ako mislimo da rekonstruišemo vladu.

Da li priča o potrebi zamrzavanja ili čak smanjivanja plata u javnom sektoru, a s tim se povezuje i sudbina penzija, može da izazove veće trzavice između pojedinih članica koalicije?

Treba da budemo potpuno politički realni. Najvećim delom to zavisi od toga kakav će stav zauzeti SNS. Od njih zavisi sudbina i perspektiva ove vlade. Ako oni uskrate podršku na nekom pitanju, te vlade nema. Svako drugi ako uskrati – vlada može da opstane.

Zato što taj drugi može da bude zamenjen?

Naravno. Vlada ima komotnu većinu u parlamentu, mnogo veću nego prethodna, tako da ja ne očekujem da ovu vladu bilo ko može da ugrozi osim sam SNS – ako proceni da je politički kontraproduktivno da je dalje održava.

Kako se onda SNS ponaša u koaliciji, kao „gazda“ ili ide na kompromis?

Moje iskustvo je, a vidim to i prema drugima, da je išao na kompromis. Što se mene tiče, imao sam više nego korektnu saradnju sa njima i do sada su se razna pitanja uglavnom usaglašavala na nivou koalicionih partnera.

Kakav je Vaš stav o platama i penzijama?

Ja ću svoj stav da kažem na vladi, tamo gde je tome mesto. S jedne strane, to je stvar ekonomske računice, stanja u državnoj kasi, stanja ukupnih finansija, a s druge strane, morate pokazati kao i svaka vlada u uslovima krize, socijalnu osetljivost za najugroženije. Ali, nije dobro što se krenulo sa licitiranjem na tu temu. Treba da usaglasimo stav unutar vlade i kad izađemo da to bude jedinstveno mišljenje bez obzira šta ja lično o tome mislim. A ne pada mi na pamet da na ovoj priči dobijam poene. Najlakše bi mi bilo sada da kažem da plate svima treba da budu 1.000 evra. Svi će da aplaudiraju, a za tri meseca – bankrot države. Šta smo napravili? Taj populizam nas je doveo dovde. Ne možete biti uspešan reformator ukoliko ne preduzimate nepopularne mere.

Može li ova vlada da bude uspešan reformator, budući da je reč o miksu ideološki različitih partija?

Jeste miks različitih partija ali za razliku od drugih situacija, ovde postoji dominantna politička stranka koja ima najveći uticaj i odgovornost je na njoj. Kao što sam rekao, ova vlada, matematički, pored SNS-a, može da zavisi još jedino od SPS-a. Svako drugi od nas može da izađe iz vlade i da ona nastavi da radi. Čak ne mora ni da se traži nikakva zamena, jer postoji većina. A verovatno postoji mogućnost i neke zamene. Ne znam šta SNS namerava, ali ja ne verujem u te prekompozicije. Mislim da ćemo imati ili rekonstrukciju ili izbore.

Već su se pojavila spekulacije da bi izbori mogli da budu u oktobru?

Kada je prvi put, još pre nekoliko meseci, pomenuta mogućnost izbora, ja sam rekao da to ne isključujem. To mogu i sada da kažem. Ono što jeste problem je implementacija dogovora iz Brisela, jer sasvim sigurno da bi izbori uticali na taj proces. Ko će da se bavi sprovođenjem sporazuma ako imate izbornu kampanju, pa period formiranja vlade? Sigurno da bi onda svi rokovi morali biti prolongirani i prebačeni za narednu godinu i to je onda problem za državu. To je realna prepreka za izbore.

Hoćete da kažete da Brisel ne bi blagonaklono gledao na održavanje izbora do kraja godine?

Brisel neće određivati kada su izbori u Srbiji. To je fama koja ovde postoji. Ne postoji neko u Briselu ko kaže „idite” ili „nemojte da idete na izbore”. To su priče za malu decu. Ni u gorim vremenima se to nije dešavalo. Ali mi smo skloni raznim teorijama zavere, skloni smo da precenjujemo ili potcenjujemo određene stvari. Ja govorim sa stanovišta naših interesa da bi plan implementacije mogao da bude prolongiran ukoliko bismo imali izbore. Da li bi na to neko iz međunarodne zajednice blagonaklono gledao? Sigurno ne

Da li je „povećana temperatura” više nego što je uobičajeno za neke pojedinačne lokalne izbore možda posledica očekivanja mogućih vanrednih parlamentarnih izbora?

Imali smo prilike da vidimo takvu situaciju i ranijih godina. Svi ti pojedinačni lokalni izbori služe za pokazivanje mišića, odmeravanje snaga, koriste za uhodavanje stranačke izborne mašinerije. To je sve legitimna svar i već je deo uobičajenog folklora. I ne vidim da su poslednji lokalni izbori na bilo na bilo koji način uticali na rad vlade ili na odnose unutar vladajuće koalicije.

Zašto su Vas isključili iz koalicije SPS-PUPS-JS-URS u Kosjeriću?

Stvarno ne znam. Dogovorili smo se, a posle dva dana zovu i kažu da se  jedna stranka ne slaže da i mi budemo u koaliciji. Dobro, ja neću nikome da se nudim. Izašli smo samostalno i postigli rezultat kakav nismo očekivali. Učestvovali smo u ovome više iz inata i zato mi je ovaj uspeh još draži.

U poslednje vreme ste često u arapskim zemljama – UAE, Saudijska Arabija sa kojom su uspostavljeni diplomatski odnosi, Katar. Je li to deo neke nove spoljnopolitičke strategije Srbije?

To je deo strategije da privučemo strane investitore i ulagače. Tačka. Nema nikakve nove spoljne politike. Ideja je da proširimo tržišta za naše proizvode gde god je to moguće i ideja je da privučemo svež kapital kod nas. A tamo ga ima.

Kako smo uspeli da uđemo sa proizvodima namenske na tržište Emirata? Neki poznavaoci prilika kažu da je za to potrebno zeleno svetlo od Amerikanaca?

Privatni kontakti sa tim zemljama su jako važni. Mislim da su Vučićevi kontakti sa porodicom šeika doprineli da se ti aranžmani naprave.

Izvor: Politika

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here