Danas je svetski Dan ljudskih prava

0
243

colorful-people-surrounding-the-globe

Nizom tribina i manifestacija danas će u Srbiji biti obeležen Međunarodni dan ljudskih prava.

U Beogradu će biti održana konferencija “Uspostavljanje nacionalnog mehanizma za praćenje sprovođenja preporuka tela UN za ljudska prava”, na kojoj će govoriti ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije Branko Ružić, stalna koordinatorka UN u Srbiji Irena Vojčakova Solorano, ambasador EU u Srbiji Majkl Devenport i direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović.

Zaštitnik građana Saša Janković uručiće predsedniku Skupštine Srbije Nebojši Stefanoviću izveštaj o sprovođenju strategije za unapređenje položaja Roma sa preporukama.

Njegove zamenice Gordana Stevanović, odnosno Vladana Jović razgovaraće sa predstavnicima NVO “Duga” iz Šapca i posetiti Ženski fudbalski klub “Šabac”, kao i preduzeće za zapošljavanje i rehabilitaciju osoba sa invaliditetom u Smederevskoj Palanci “Goša”.

Na Trgu Republike u Beogradu, povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, Žene u crnom, Romske ženske mreže Banata i Rekontrukcije Ženski fond održaće akcija solidarnosti “Rasizmu odupri se” , dok u Domu omladine “WAKE UP production” u saradnji sa Domom omladine Beograda, E.T.M. produkcijom i Teatrom DODIR organizuje kampanju “STOP!- kršenju ljudskih prava”.

Zaštitnik građana Saša Janković i stalna koordinatorka UN u Srbiji Irena Vojčakova Solorano poručili su juče da se situacija u oblasti ljudskih prava u Srbiji neprekidno se poboljšava, ali da su nedavni protesti protiv smeštaja azilantim ukazali da postoji razlog za zabrinutost

Kako su naveli u zajedničkom saopštenju sve veći protok ilegalnih migranata i položaj azilanata u Srbiji predstavlja ozbiljnu bojazan u oblasti ljudskih prava, jer stotine osoba koje traže azil u Srbiji imaju neodređen status i neizvesnu budućnost, a mnogima nisu na odgovarajući način utvrđene ili registrovane pojedinačne potrebe.

Janković je istakao da je potrebno hitno rešiti pitanje smeštaja i drugih osnovnih potreba, ali i da se zakoni koji su trenutno na snazi u Srbiji primenjuju bez odlaganja ili izuzetaka.

On je dodao da zakonski okvir mora da se unapredi, a pitanju pristupi regionalno “kako bi se predvideli izazovi sve većih globalnih i regionalnih migracija, a potrebne procedure i i resursi poboljšali”.

Vojčakova Solorano je dodala da UN razumeju izazove s kojima se Srbija suočava u vezi sa porastom migracionih tokova preko Srbije i Zapadnog Balkana istakavšti da je potrebno ojačati sistem kako bi omogućio identifikaciju, evidenciju, odgovarajuće profilisanje azilanata i upućivanje na različite procedure, kao i procenu zahteva za azilom zasnovanu na činjenicama.

Ujedinjene nacije su 10. decembra 1948. usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, u kojoj je istaknuto da su ta prava univerzalna i da ne zavise od nacionalne, državne, ideološke, socijalne i kulturne pripadnosti.

Tim dokumentom se štite građanske, političke, ekonomske, socijalne i kulturne slobode i prava čoveka – od prava na život i slobodu do prava na dostojanstvo, privatnost, socijalnu sigurnost i udruživanje.

Usvajanje Deklaracije predstavljalo je krupan napredak u tom trenutku, a tom prilikom ostale su uzdržane zemlje sovjetskog bloka, Saudijska Arabija i Južnoafrička Republika.

UN su 1966. donele dva sporazuma, kojima su razrađene slobode i prava proklamovana Deklaracijom o ljudskim pravima, a dokumente je prihvatilo 130 zemalja.

U okviru Saveta Evrope 1950. doneta je Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda koja, pored osnovnih prava, ustanovljava i mehanizme zaštite i nadzora nad njihovim ostvarivanjem.

Janković: Siromaštvo i nezaposlenost “ubice ljudskog prava”

Zaštitnik građana Saša Janković je ovim povodom da je u Srbiji iskazana veća odlučnost u borbi protiv korupcije i ostvaren napredak u zdravstvenoj zaštiti Roma, dok je slučaj azilanata otkrio sve nedostatke kampanjskog načina rada institucija i zaštite ljudskih prava najranjivijih.

Janković je u intervjuu Tanjugu rekao da je pitanje “da li Srbija napreduje u ostvarivanju ljudskih prava”, najnezahvalnije moguće, jer, kako objašnjava, sve zavisi od perspektive.

“Iz perspektive nekih ljudi, Srbija napreduje i recimo da smo postigli napredak u zdravstvenoj zaštiti Roma, sticanju pravnog identiteta za veliki broj građana koji nisu bili upisani u matične knjige. Recimo i da smo pokazali nešto veću odlučnost u borbi protiv korupcije koja bi tek trebalo da se realizuje i sudskim presudama”, rekao je Janković.

Međutim, kako podvlači, postoji i niz situacija u kojima građani Srbije sve teže ostvaruju svoja prava, a pre svega je reč o ekonomskim i socijalnim pravima.

Janković objašnjava da su opšte siromaštvo i nestašica poslova “ubice ljudskih prava”, ali da ombudsman tu ne može puno da pomogne jer dok ekonomija “ne stane na noge i država ne počne pravičnije da deli ono malo što ima”, građani će biti uskraćeni.

Govoreći o ljudskim pravima, Janković pominje poslednja dešavanja s azilantima i navodi da je srpsko društvo u tranziciji, sa osiromašenim stanovništvom, nedovoljno jakim institucijama i nedovoljno čvrstom vladavinom prava, te da su azilanti samo skrenuli pažnju na sve nedostatke, pre svega institucionalnog sistema.

“Jednom veoma ozbiljnom i zahtevnom problemu se olako krenulo u susret. Mislimo da možemo hiljade i hiljade ljudi koji naviru preko granica da smeštamo u sela i zaseoke, da ih sklanjamo od očiju javnosti… Sa druge strane, država koja je odgovorna za human tretman izbeglica i ilegalnih migranata prevalila je teret na građane koji već žive u teškoj situaciji”, smatra Janković.

Navodi i da je mali, minoran procenat ekstremista u tom slučaju krenuo putem nasilja, a možda i rasizma, ali da im je dat veliki značaj i da su “u jednom momentu, poslali u svet sliku da je Srbija zemlja u kojoj mrze ljude druge nacionalnosti, što nije tačno”.

U slučaju uzbunjivača Janković kaže da je “lopta u dvorištu” Ministarstva pravde i državne uprave i podseća da je nedavno imao sastanak sa ministrom Nikolom Selakovićem koji je izrazio uverenje da će radna grupa koja je dobila model zakona, vrlo brzo završiti rad.

Donošenje zakona o uzbunjivačima je, rekao je Janković, jako hitno i bitno jer, kako kaže, kada je društvo osiromašeno, onda je posebno važno da opšti interes bude sačuvan, a ako je ugrožen da postoje ljudi koji će savesno ukazati na to i biti zaštićeni od odmazde.

Pominjući najavljene izmene Zakona o radu, Janković smatra da zaštita prava radnika koja su propisana zakonom mora biti rigidnija, efikasnija i u novom zakonu jasno istaknuta.

Međutim, kako ističe, i prava poslodavca moraju biti takva da oni mogu da ostvare svrhu svog poslovanja, odnosno efikasnu proizvodnju, rad i sticanje profita.

“Nisam za umanjivanje prava radnika, ali sam za racionalizaciju toga šta radnik može i koja su prava poslodavca, pod tačno kontrolisanim uslovima, da u slučaju da nije zadovoljan učinkom radnika, može da reaguje”, rekao je Janković.

To pitanje je, kako je naveo, posebno je bitno regulisati u javnoj upravi, jer je poznato da radnici u tom sektoru gotovo da imaju “zacementiran radni odnos”, zbog čega je gotovo nemoguće lošeg radnika skloniti sa radnog mesta.

Janković ističe da je to začarani krug u kome se šefovi organa uprave pri zapošljavanju službenika često ne rukovode profesionalnošću i stručnošću kandidata već drugim interesima – stranačkim i privatnim, a nastojanje pravnog poretka da radnicima pruži zaštitu cešto spašava one koji ne zaslužuju da primaju platu od novca poreskih obveznika.

sandzakhaber / izvor: b92.net

SHARE

LEAVE A REPLY