ZAGREB – NATO je spreman operativno da interveniše kad to bude potrebno kako bi sprečio međuetnički sukob i promovisao sigurnost i stabilnost, piše u tajnom dokumentu NATO-a o situaciji na zapadnom Balkanu, otkriva zagrebački Večernji list.
Dokument, u koji je ovaj hrvatski dnevnik imao uvid u Briselu, raspravljen je i usvojen na nivou ministara spoljnih poslova ovog meseca, a u njemu se podrobno opisuju dve vrste pretnji s kojima su suočene države u jugoistočnom hrvatskom susedstvu: destabilizirajuće ponašanje Rusije i rastući ekstremizam i radikalizacija kao posledica povratka stranih boraca iz Sirije i Iraka.
U delu dokumenta koji govori o Srbiji navodi se da je podrška Srba tom vojnom savezu izuzetno niska, što je, naravno, posledica NATO bombardiranja Srbije s kraja vladavine Slobodana Miloševića.
Ali, dodaje se, NATO prepoznaje potrebu da podstiče dodatnu, snažniju nego ikad pre, političku saradnju sa Srbijom.
Nedavna poseta premijera Aleksandra Vučića sedištu NATO-a navodi se kao primer na kojem treba graditi razvoj odnosa.
NATO nema dilemu oko toga da svi treba da ulažu napore i podržavaju poboljšanje regionalnih odnosa na zapadnom Balkanu.
Ovaj poverljivi dokument je, kako se navodi, izrađen početkom decembra u sklopu sprovođenja zaključaka samita NATO-a u Varšavi u julu, a formulacije u tom dokumentu usuglašene su između svih 28 država članica.
U zaključcima dokumenta navodi se da NATO daje punu podršku evroatlantskom putu Makedonije i BiH te da snažno podržava dijalog o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova.
Taj dijalog, koji Beograd i Priština vode uz pomoć EU, ima pozitivan učinak na regionalnu stabilnost, zaključuju u NATO i dodaju da je normalizacija odnosa Srbije i Kosova povezana sa stabilnošću cele regije.
Ne otkriva se podrobnije, međutim, šta znači da je savez spreman operativno da interveniše, ali se navodi da izvori lista nezvanično govore da je naglasak na promovisanju sigurnosti i stabilnosti te da ne treba to iščitavati kao pretnju, već kao poruku odvraćanja potencijalnih pretnji koje će NATO, očito je iz te formulacije, intenzivno pratiti na zapadnom Balkanu.
U dokumentu se navodi brojka od “približno 260 stranih boraca” koji su iz BiH otišli da se bore na strani terorističkih organizacija ISIL-a i Al-Kaide u Iraku i Siriji. Podatak je to s kraja 2015. Radikalizacija, nasilni ekstremizam i povratak stranih ratnika s fronta detektovani su kao “značajan razlog za zabrinutost” u delu NATO dokumenta koji govori o Bosni i Hercegovini.
Naglašava se takođe da to nije samo problem BiH i zapadnog Balkana, nego da se države u tom regionu s ostalim u Evropi suočavaju s rastućim ekstremizmom, radikalizacijom i povratkom stranih boraca.
Kad je reč o drugom razlogu za zabrinutost zemalja članica NATO sa situacijom na zapadnom Balkanu, u poverljivom dokumentu navodi se da je pristup Rusije najčešće usmeren prema srpskom stanovništvu u regionu.
Među Srbima ruske poruke imaju najveći odjek, dodaje se u dokumentu. NATO uočava “porast ruskih aktivnosti na zapadnom Balkanu, koje uključuju destabilizujuće ponašanje.” Reč je, dodaje se, o mešavini političkih poruka, izgradnji veza s pripadnicima elita, investicijama u energetski i medijski sektor…
Rusija pruža i političku i ekonomsku podršku srpskom entitetu u BiH kako bi podsticala, kako se navodi, ometanje evroatlantskog puta BiH.
Predsednik RS-a Milorad Dodik, prema oceni NATO-a, nastoji da potkopa evrointegracije BiH, što se vidi i u nedavnom raspisivanju nelegalnog referenduma o Danu Republike Srpske, ali i u tome da njegov entitet odbija da registruje vojne nekretnine.
Popis vojne imovine u BiH ključan je preduslov za aktiviranje NATO akcijskog plana za članstvo BiH u tom savezu (tzv. MAP), a dosad je uknjiženo 25 vojnih nekretnina u BiH, no nijedna od 21 koliko ih je na području Republike Srpske. Dodikovu politiku u NATO-u nazivaju opstruktivnom. Jedan od glavnih izazova u BiH je, smatra NATO, implementiranje odluka donesenih na državnom nivou i na nivou entiteta.