Beograd — Udovica bivšeg predsednika SFRJ Jovanka Broz preminula je danas u 11.45 sati u Beogradu u 89. godini, usled zastoja u radu srčanog mišića, potvrđeno za B92.
Ova informacija za B92 je potvrđena u Kliničkom centru.
Podsećamo, Jovanka Broz je primljena u Urgentni centar 23. avgusta u teškom stanju, kada je i reanimirana.
Jovanka Budisavljević Broz bila je udovica jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita. Bili su u braku od 1952. do njegove smrti 1980. godine.
Kao neposredan svedok cele turbulentne epohe u istoriji Balkana, ona je uvek predmet ogromnog regionalnog medijskog interesovanja.
Jovanka se međutim držala u ekstremnoj povučenosti i retko je davala intervjue. Mnogi su mislili da je njen povučen život posledica velikih problema kroz koje je prošla od smrti supruga kada je cela njena imovina nacionalizovana i kada je stavljena u kućni pritvor. Izvešteno je da živi u skromnim uslovima, a tek je 6. jula 2009. godine, posle gotovo 30 godina, dobila lična dokumenta – ličnu kartu i pasoš koji su joj uručili ministri Ivica Dačić i Rasim Ljajić. Tada se Jovanka Broz zahvalila ministrima unutrašnjih poslova i rada i socijalne politike i uz smeh napomenula da je veoma srećna, jer sada može da putuje.
Jovanka Budisavljević je rođena 7. decembra 1924. selu Pećanima, u Lici. Sa 17 godina je stupila u Savez komunističke omladine Jugoslavije. Tokom Drugog svetskog rata bila je ranjena u nogu i razbolela se od tifusa. U 21. godini je dobila dva Ordena za hrabrost, a takođe je i nosilac Partizanske spomenice 1941. Josipa Broza Tita je upoznala prilikom nemačkog desanta na Drvar 1944. godine.
Kako je tačno mlada partizanka postala žena jugoslovenskog komunističkog vođe nije sasvim jasno.
Prema jednoj verziji, odmah nakon završetka Drugog svetskog rata, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Ranković je zatražio od svojih podsekretara da mu pošalju grupu proverenih devojaka za rad u Maršalovom kabinetu. Od oko 50 kandidatkinja, Ranković je navodno odabrao pet devojaka i lično ih predstavio Titu kome se dopala partizanka Jovanka Budisavljević, stara 24 godine. Ovu verziju je potvrdio general Đoko Jovanić, koji je bio na čelu jugoslovenske Kontra-obaveštajne službe, prema kojoj je upravo on odgovorio na Rankovićev zahtev i predložio Jovanku za Titovu saradnicu.
Druga verzija tvrdi da je Jovanku odabrao Ivan Stevo Krajačić, tadašnji poverenik NKVD-a za Jugoslaviju, odakle verovatno potiče priča koja prikazuje Jovanku kao sovjetskog špijuna.
Treća verzija potiče od bivšeg generala JNA Marjana Kranjca, koji je govorio da je Jovanka dodeljena Maršalu već 1945. godine kao higijeničarka zadužena za kontrolisanje hrane i čistoće i zdravlja osoblja. Posle smrti velike Titove ljubavi Davorjanke Paunović 1946. godine, Jovanka je, prema Kranjcu, postala Titova lična sekretarica.
Tako je šest godina do 1952. godine Jovanka bila član Titovog okruženja u nedefinisanoj ulozi ljubavnice/sekretarice/člana posluge.
Pročitajte još:
Ljajić: Vlada sutra o sahrani u Kući cveća, bar delimično da se ispravi nepravda
Milovan Đilas, jedan od vodećih članova i ideologa komunističkog revolucionarnog pokreta, daje više detalja o Jovanki tokom ovog perioda u knjizi “Druženje sa Titom”. Prema njemu, odnosi sa Titom su bili izuzetno teški za nju.
Tačan datum njihovog venčanja je takođe predmet debata. Ono što je neosporno je da je za Jovanku konačno otkriveno da je više od obične sekretarice, barem u užem Titovom okruženju, kada je Tito imao problema sa žučnom kesom 1951. godine. Tajno venčanje desilo se 15. aprila 1952. u vili Dunavka u Iloku sa Aleksandrom Rankovićem kao mladoženjenim kumom i generalom Ivanom Gošnjakom kao mladinim kumom. Međutim, njeno zvanično otkrivanje kao prve dame se odigralo godinu dana kasnije tokom državne posete britanskog ministra spoljnih poslova Entonija Idna.
Prema Đilasu, Jovanka nije imala uticaja na Tita prilikom donošenja odluka i vreme je najviše provodila brinući o domu i svom suprugu. Međutim, general Kranjc, tvrdi da je Jovanka ubrzo po sklapanju braka počela da spletkari, te da je imala državničke ambicije, iako nije ponudio dokaze u prilog takvim optužbama. Ni Đilas nije bio bez kritika prema Jovanki, ali su one bile mnogo manje ozbiljne, a najviše su se ticale njenog držanja.
Odnosi u bračnom paru su počeli da se narušavaju ranih 1970ih. Njihov odnos je postao tema oštrih političkih rasprava. Jovanka je tvrdila da je pokušavala da zaštiti svog ostarelog supruga od raznih agenata – smatrala je deset od jedanaest njegovih državnih sekretara (ministara) za nekakve agente. Njeni protivnici su tvrdili suprotno, da je ona ta koja radi protiv svog supruga.
Prema izveštaju iz 1988. godine napisanog za Predsedništvo SFRJ, između 1974. i 1988, najviši jugoslovenski forumi su na 59 sastanaka raspravljali samo o Jovanki. Ovaj proces je započeo sam Tito 21. januara 1974. godine kada je naredio Savezu komunista Jugoslavije da osnuje specijalnu komisiju koja će proučavati “slučaj drugarice Jovanke”.
Tih godina je Jovanka bila optuživana da je sovjetski špijun, za odavanje državne tajne, šurovanje sa srpskim generalima, za postavljanje i smenjivanje najviših funkcionera, učestvovanje u zaveri protiv Aleksandra Rankovića, planiranje državnog udara sa ciljem uzurpiranja Maršalove uloge…
Mnogi veruju da je ona žrtva ambicija raznih političara koji su uspeli da manipulišu ostarelog Maršala protiv svoje supruge. Prema Ivu Eteroviću, fotografu koji je imao višedecenijski pristup vladajućem jugoslovenskom paru, glavni krivci za razlaz Tita i Jovanke su Stane Dolanc i general Nikola Ljubičić.
Do polovine sedamdesetih, Jovanka je postala još udaljenija od Tita, koji je u tom vremenu bio skoro potpuno pod uticajem Staneta Dolanca i Mitje Ribičiča.
Razlaz se odvijao u etapama. Tokom 1975. godine nije bila prisutna na nekim Titovim inostranim posetama, a počele su da kruže glasine da se često svađaju. Aprila iste godine Tito je napustio njihovu rezidenciju u Užičkoj 15 i sam se preselio u Beli dvor.
Jovanka je kao prva dama SFRJ poslednji put viđena u javnosti 14. juna 1977. na zvaničnom prijemu za premijera Norveške. Kasnije tog leta je uhapšena pod sumnjivim okolnostima. Nije bilo zvaničnog objašnjenja za njeno hapšenje, koje je navodno naredio sam Tito. Nije se videla sa Titom poslednje tri godine njegovog života. Na kratko se pojavila u javnosti tokom Titove sahrane početkom maja 1980. godine. U svim državnim objavama i novinskim izveštajima je bila navedena kao Titova udovica. Iako je stanje između supružnika spomenuto, zvaničan razvod se nikad nije desio.
27. jula 1980. godine, ni tri meseca od Titove smrti, ljudi iz tajne službe su upali u njen stan u Užičkoj 15. Ispreturali su stan, konfiskovali Jovankinu imovinu i prisilili je da se preseli u Bulevar mira 75, gde je stavljena u kućni pritvor.
U decembru 1985. godine u otvorenom pismu poslanicima Savezne skupštine, Jovanka je opisala kako se sve izdešavalo.
Od tada Jovanka je živela povučeno. Retko se pojavljivala u medijima, samo ponekad u štampi koja je prenosila njene ispovesti. U centar pažnje Jovanka Broz vratila se 2009. kada je javnost saznala da živi u relativnom siromaštvu bez ijednog dokumenta. Jula 2009. godine ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić uručio joj dokumenta – ličnu kartu i pasoš.
Kao neposredan svedok cele turbulentne epohe u istoriji Balkana, njen život je predmet ogromnog regionalnog medijskog interesovanja. Jovanka Broz se retko pojavljivala u medijima, a poslednjih meseci veliku pažnju su privukle njene ispovesti. Pročitajte “Šta je sve rekla Jovanka Broz” i “Tito voleo žene više nego Sulejman”.
U februaru 2013. godine Jovanka Broz je bila prijavila pljačku kuće na Dedinju u kojoj je živela i iz koje su bile odnete brojne dragocenosti.
23. avgusta njeno zdravstveno stanje se naglo pogoršalo i ona je tog dana u polusvesnom stanju primljena u Urgentni centar u koji su je dovela dva rođaka. Od tada se nalazila u Kliničkom centru Srbije pod lekarskim nadzorom. Vest o tome da je Titova udovica primljena u Urgentni centar postala je udarna u regionu, a mediji iz susedstva su danima pratili njeno zdravstveno stanje.