Kad biste vođeni najboljim namerama hteli da saznate da li u Novom Pazaru, trener Izet LJajić ima više prijatelja, prijatelja u pokušaju ili nazovi prijatelja i u tu svrhu postavili glasačku kutiju, budite sigurni da bi se do poslednjeg prebrojanog glasa vodila mrtva trka i da bi baš taj glas i bukvalno presudio.
Do ovakve podeljenosti dolazi samo kada se polemiše o LJajićevoj fudbalskoj stručnosti. U svim ostalim slučajevima, Izet LJajić ima samo prijatelje.
Teško objašnjiv fenomen, tim pre što nikada u kontinuitetu nije dobio priliku da vodi najbolji Pazarov tim.
Oni koji o LJajiću ne mogu i nemaju ništa loše da kažu uvek se oglase onda kada ga samo korak deli od trenerske klupe, i to teško razumljivom konstatacijom: „dobar je čovek, a dobar čovek ne može biti i dobar trener”.
Besmislenoj i logički neobjašnjivoj formulaciji dodaće i da nam se fudbal dugo davi u kaljuzi i da to nije teren na kojem za časne, poštene, ljude dobre i blage naravi ima mesta.
Otkako je Novi Pazar superligaš (2011. godina), Izet LJajić je s kraćim prekidima prisutan u klubu.
Interesantno je da je u tom periodu radio kao prvi pomoćnik čak 15 trenera, koliko ih je u ovih pet godina vodilo plavo-bele. Na česte primedbe, kako mu ne dosadi takva uloga, odgovara:
– Počastvovan sam što sam asistirao Miloradu Kosanoviću, Dragoljubu Bekvalcu, Milanu Milanoviću i mnogim drugim trenerima. Od njih nisam bolji, ali sam po njihovom odlasku iz Pazara postao bolji. Nikad nije kasno učiti od onih od kojih se ima štošta naučiti.
Trenutak je težak i nema vremena za razmišljanje što prilika koja se čitav život čeka dolazi onda kad ne treba graditi nego krpiti, kad svi beže i dižu ruke od Pazara, a LJajić treba da sastavi ono što ni najveći svetski iluzionisti za kratko vreme ne mogu da sastave:
– Odavno sam šansu zaslužio, ali pravu. Ovo nije šansa. Ali, kakav bi ja to čovek bio da sad nisam ovde. Ovom klubu sam dao mladost, daću mu i sve preostale godine. Kad nešto mnogo voliš, kao što ja volim moj Novi Pazar, onda ne biraš najbolji trenutak da si uz njega i ne postavljaš nikakve uslove. Meni bi sad draže bilo da krenemo sa osvajanjem bodova i da na stadionu opet vidim 10.000 razdraganih lica nego vreću napunjenu novcem do vrha. Nisam ni naivan ni izgubljen u vremenu i prostoru, samo najiskrenije i najpoštenije želim da pomognem – iskren je LJajić.
izvor: Zurnal
