Neistinit podatak da su svaka treća devojčica i svaki sedmi dečak u Srbiji žrtve incesta, postalo je sredstvo kojim pojedine nevladine organizacije izvlače pare od različitih fondova, pišu “Naše novine”.
Da su kojim slučajem ovi podaci tačni, to bi značilo da je u odnosu na broj žrtava broj počinioca ovih dela toliki da bi se onda pola nacije našlo u sferi ekstremno teške patologije, ocenjuju stručnjaci za “Naše novine”.
Psiholog Žarko Trebješanin uveren je da tvrdnje pojedinih NVO nemaju veze sa realnošću.
“Radi se o čistom preterivanju. Vrlo je jasno da je organizacijama koje ih plasiraju cilj izvlačenje neke koristi, pre svega lakši pristup raznim fondovima. Ne razmišlja se o žrtvama, već se na sve gleda kao na biznis” -priča Trebješanin i dodaje da sa ovakvom praksom treba što pre prestati.
Trebješanin smatra da treba uraditi ozbiljno istraživanje, neku vrstu popisa na osnovu čega bi se dobile validne činjenice.
Milan Škulić, profesor sa Katedre za krivično pravo na beogradskom Pravnom fakultetu rad ovih organizacija poredi sa gnusnom propagandom.
“Da su ovi podaci tačni, tužilac i policija bi morali istog momenta da reaguju. Plasiranje ovakvih informacija predstavlja grubo vređanje pravih žrtava i predstavljanje velikog broja građana kao najgorih zločinaca”, ocenjuje Škulić i dodaje da prema zvaničnim podacima krivično delo rodoskrvljenja čini veoma mali broj od ukupno učinjenih krivičnih dela.
“Broj žrtava incesta je toliko mali da se ne može čak ni u procentima govoriti o njima”- navodi profesor Škulić.
Sličnog mišljenja je i sociolog Ratko Božović koji smatra da cifre koje iznose pojedine NVO deluju nestvarno i da je procenat drastično manji od onog koji se predstavlja.