Kometa C/2012 S1, poznatija kao ISON, preleteće pored Sunca večeras i postati vidljiva na nebu iznad Zemlje u narednih sedam do 14 dana – pod uslovom da preživi.
Postoje tri moguća scenarija prolaska komete pored Sunca, a među njima je i mogućnost da je zvezda “povuče” i da se ona potpuno rasprši u oblaku prašine, posle čega bi izostao nebeski spektakl.
“Može se desiti da preživi prolazak pored sunca i ostane sjajan, golim okom vidljiv objekat”, naveo je Donald Jemans, menadžer NASA programa objekata bliskih Zemlji u Laboratoriji u Pasadeni, u Kaliforniji.
Postoji i mogućnost da sunčeva gravitacija razbije kometu na više velikih delova, ali da ipak nešto bude vidljivo na nebu, smatra Keri Lis, naučnik Laboratorije za primenjenu fiziku Džons Hopkins u Lorelu, u Merilendu.
“Teško je predvideti šta će se zaista desiti. Kao čovek koji voli da se kladi, ja bih rekao da neće preživeti prolazak pored sunca”, naveo je Lis.
“Kometa veka”, kako je neki mediji nazivaju, preleteće na 1,2 miliona kilometara od površine sunca. Na toj razdaljini, kometa će dostići temperaturu od 2.760 stepeni Celzijusa – što je dovoljno ne samo da istopi led od kog je sazdana već i prašinu i stenu.
“Teško je poverovati da bilo koji objekat može da preživi taj pakao. Međutim, brzina kojom će kometa ISON gubiti masu je relativno mala u poređenju sa veličinom njenog jezgra”, izjavio je Metju Najt, astronom Louvel opservatorije.
Naučnici procenjuju da bi kometa morala da ima najmanje 200 metara da bi preživela bliski susret sa suncem. Najnovija merenja pokazuju da je njena veličine oko 1,2 kilometra.
Činjenica je i da kometa neće dugo ostati u sunčevoj “rerni”, pa su njene šanse da preživi tim veće. Kada bude letela pored sunca, kretaće se brzinom od oko 349 kilometara u sekundi.
Kometu su otkrili prošle godine dva astronoma amatera koristeći opremu ISON (International Scientific Optical Network) u Rusiji.
Prepoznatljive po svom dugom repu, komete već hiljadama godina privlače pažnju ljudi. Često su tokom istorije vezivane za loše vesti i predskazanja tragičnih događaja kao što su kuga, rat, smrt, poraz u ratu, propast kraljeva i država.
Veruje se da su komete zaleđeni ostaci iz vremena formiranja sunčevog sistema pre oko 4,5 milijardi godina.
“Kometa ISON je poput fosila. To je kost dinosaurusa iz doba formiranja sunčevog sistema”, naveo je Lis.
Porodica kometa kojoj ISON pripada obitava u Ortovom oblaku, koji se nalazi 10.000 puta dalje od sunca nego zemlja, tj. na pola puta do druge zvezde.
Kompjuterski modeli pokazuju da nam ISON prvi put dolazi u goste.
sandžakhaber / izvor: b92.net